Žuti zvezdan je višegodišnja leguminoza koja u Srbiji po značaju dolazi na treće mesto posle lucerke i crvene deteline.

Pogodan je za različite načine gajenja, kao čist usev ili u smeši sa travama i za različite načine iskorišćavanja, košenje i ispašu.

Životni vek žutog zvezdana je pet do sedam pa i više godina. Zbog sporog razvoja u početku vegetacije u plodoredu dolazi posle useva koji ostavljaju nezakorovljeno zemljište, a posle razoravanja zvezdana trebalo bi sejati biljne vrste sa plitkim korenovim sistemom, jer dublji slojevi zemljišta ostaju osušeni i osiromašeni u hranivima.

U godini setve žuti zvezdan se sporo razvija i u povoljnim uslovima može da se kosi jedan do dva puta, dok u drugoj i ostalim godinama dva do četiri puta. U prva dva otkosa dobija se oko 70 odsto ukupnog prinosa.

Za ispašu stoke tokom godine može se koristiti tri-četiri puta.

U cvetu žutog zvezdana nalaze se gorke materije, zbog čega ga stoka u vreme cvetanja nerado jede pa se na ispašu pušta pre cvetanja. Spremanjem sena gorčina se gubi, stoka ga rado jede pa se košenje obavlja u vreme cvetanja.

Pri ishrani preživara svežom zelenom masom ne izaziva nadutost, pa je zbog toga pogodan i za pašnjačko iskorišćavanje. Sve krmne leguminoze, pa i zvezdani, sa starošću biljaka značajno gube na hranjivoj vrednosti, ali je smanjenje kvaliteta znatno manje izraženo nego kod smeše trava, što je pogodnost za spremanje kvalitetnog sena.

Zahtevi zvezdana prema agroekološkim uslovima su veoma skromni, pa u manje povoljnim uslovima uspevanja daje veći prinos i rentabilniju proizvodnju od lucerke i crvene deteline. Može se gajiti u ravničarskim i brdsko-planinskim krajevima. Vrlo je otporan i na visoke i na niske temperature. Odrasle biljke mogu da izdrže mrazeve do -25, a mlade do -6 stepeni.

Zahtevi prema vodi su umereni. Podnosi dobro sušu, a posle plavljenja od 35-50 dana može da nastavi normalan rast.

Ni prema zemljištu nema velike zahteve. Može da se gaji na dubokim i plitkim, siromašnim i plodnim, suvim i vlažnim zemljištima. Dobro podnosi kako kiselu tako i alkalnu reakciju. Od svih mahunarki žuti zvezdan najbolje podnosi kako kiselo tako i zaslanjeno zemljište i zemljište siromašno u fosforu.

Može se sejati i na parcelama koje su podložne napadu miševa. Takođe, može se gajiti na zemljištima zaraženim vilinom kosicom i nematodama jer ga ne napadaju paraziti kao što je Cuscutam, a retko ga napadaju biljne bolesti i štetočine.

Iz svega iznetog može se zaključiti da je žuti zvezdan izuzetno važna biljka za proizvodnju stočne hrane. Imajući u vidu svojstva ove biljne vrste, postoje brojni razlozi da se zvezdan, kao i druge leguminoze, uključi u intenzivnu proizvodnju voluminozne stočne hrane, naročito na parcelama koje ne odgovaraju gajenju ostalih višegodišnjih manunarki.

Izvor: dipl.inž. ratarstva i povrtarstva Milica Popadić, PSSS ,,Poljosavet” doo, Loznica

Foto: Pixabay