Voće se sadi u jesen i u proleće, s tim što je jesenja sadnja mnogo bolja od prolećne jer se njome izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća.
Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije.
Posle završene pripreme zemljišta (čišćenje i ravnanje zemljišta, rigolovanje, plitka obrada zemljišta, meliorativno đubrenje, ravnanje nakon pripreme), a pre same sadnje voća potrebno je izvršiti još nekoliko važnih operacija, kao što su: razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.
Prednosti jesenje sadnje su što se posađene sadnice bolje primaju, tokom zimskog perioda obrazuju jači korenov sistem, pa samim tim i brže rastu u prvim godinama posle sadnje. Izbegavaju se mnogi radovi koji bi se za prolećnu sadnju morali uraditi da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno odgovarajućem stanju. Takođe, izbegava se trapljenje i čuvanje sadnica do proleća, nema gubitaka od glodara u trapu, pojave sušenja korena, kao i dodatnih troškova manipulacije.
Sa sadnicama treba pravilno postupati, a dešava se da taj period što je duži od momenta vađenja do sadnje, bude sa propustima (isušivanje, izlaganje vetru, mrazevima, suncu i dr.). Jesenjom sadnjom se svi ovi mogući problemi izbegavaju, pa je procenat prijema veoma visok, bez kasnijeg većeg podsađivanja. Najčešće nije potrebno zalivati posađene voćke, osim u izuzetno suvim godinama, što je takođe velika prednost u odnosu na prolećnu sadnju kad odmah kreću visoke temperature i neophodna potreba za vodom.
Sadnice koje se posade u jesen tokom zimskog perioda se dobro ukorenjavaju, tako da korenov sistem sa prvim prolećnim danima dobro funkcioniše i šalje hranljive sastojke u nadzemni deo voćke, koja sve brže napreduju.
Jesenja sadnja daje dobre rezultate i za sadnice sa prevremenim grančicama, zato što se uspostavlja bolja ravnoteža između nadzemnog dela i redukovanog korenovog sistema voćke.
Sadnja u jesen se može obavljati sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule, odnosno da zemlja nije u smrznutom stanju. Za sadnju nije pogodna ni previše vlažna zemlja.
Zasadi iz jesenje sadnje moraju biti adekvatno zaštićeni na mehanički i hemijski način od zečeva, poljskih miševa i drugih nepoželjnih uticaja kako ne bi do proleća, a i kasnije, pretrpeli nedostatke i gubitke.
Izvor: dipl. Ing, poljoprivrede Ljiljana Gvozdić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay, Milkwood, Fil Vilijams/peakprosperity.com