Poslednjih nekoliko godina organska proizvodnja višnje beleži porast i to pre sve zbog gajenja domaćeg ekotipa – oblačinske višnje (koja je veoma povoljna za uzgoj zbog niza pozitivnih osobina), ali i zbog cene na tržištu koju imaju organski proizvodi.

U cilju širenja zasada pod organskom višnjom potrebno je unaprediti sortiment i poboljšati agrotehničke mere koje se sprovode u samom zasadu. Plod višnje ima visoku biološku vrednost, veliku količinu bojenih materija i druge korisne supstance. Takođe, plod višnje je pogodan kao sirovina za industrijsku preradu u sokove, slatka, kao i za proizvodnju rakije.

Za uspešnu organsku proizvodnju višnje potrebno je poznavanje karakteristika samog zasada kao i lokalnog ekosistema.

Kako bi sama proizvodnja bila profitabilna, bez ugrožavanja biološke raznovrsnosti potrebno je primeniti određene mere:

– Očuvanje zemljišta i njegove plodnosti
– Gajenje određenih sorti višnje (autohtonih) zbog njihove prirodne otpornosti i prilagodljivosti uslovima gajenja
– Čuvanje prirodnih skloništa i staništa za korisne insekte (livade, živice). Takvu ulogu treba da ima 5 do 10% zemljišta na kome se nalazi zasad
– Postavljanje gnezda i kućica za korisne insekte i ptice

Što se tiče samih karakteristika zemljišta, za gajenje višnje pogodna su zemljišta na kojima je moguće izvršiti obradu na minimum 60 cm. Propustljivost zemljišta trebalo bi da je takva da brzo omogućava odvođenje viška vode. Trebalo bi izbegavati teška i vlažna zemljišta sa lošom propustljivošću. Za gajenje su pogodna zemljišta sa pH vrednošću od 6,5 do 7,5.

Višnja je najproduktivnija ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači ili na karbonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti. Tip zemljišta uslovljen je izborom podloge za kalemljenje. Korenov sistem višnje ne prodire duboko u zemljište i njegova osnovna masa nalazi se na dubini od 40 do 80 cm.

U pogledu klimatskih uslova, višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako podnosi i niske zimske temperature. Trebalo bi izbegavati lokacije sa velikom količinom padavina u periodu cvetanja i zrenja plodova. Cvet višnje je, za razliku od cveta drugih voćnih vrsta, vrlo otporan na prolećne mrazeve. Višnja se može gajiti i na sušnim površinama sa nivoom padavina od 400 do 500 mm godišnje. Najveće potrebe za padavinama su od aprila do septembra, kad višnji pogoduje od 360 do 420 mm vodenog taloga. Zbog ranog dozrevanja plodova, navodnjavanje nije neophodno pre dolaska sušnog perioda.

Izvor: Vladimir Stanković, PSSS Negotin