Kako se godina bliži kraju, tako dani bivaju sve kraći, a noć sve duža što utiče da i pčele i pčelari lagano ulaze u stanje smanjene aktivnosti. Još za lepog vremena, a takvih dana još uvek ima ne tako retko, potrebno je posvršavati započete poslove na uzimljavanu jer zima, bez obzira što je najavljena kao prilično blaga, ipak dolazi. Vreme otvaranja košnica radi pregledanja je za nama, sada to treba raditi samo iz nužde i uz pažnju da se redosled okvira više ne remeti.
Dobar pčelar svoju pažnju od sada pa do prve prilike na proleće, usmeriće na osmatranje i osluškivanje leta. U košnici su ostale samo radilice i matica, a ako se gdegod uoče trutovi, to je znak da sa takvom zajednicom nešto nije u redu, najverovatnije da je bezmatak pa je intervencija neophodna. Slabašna društva i sva ona koja ocenimo nedovoljno snažnim za valjano prezimljavanje trebalo bi neizostavno pripojiti jakim.
Blago vreme, temperature često iznad višegodišnjeg proseka, ali subjektivni osećaj kao da je znatno hladnije – sa takvim vremenom smo se već više puta ove jeseni susretali, osobito u Podunavlju i Pomoravlju, a razlog je vetar. S pravom stari pčelari kažu da je najveći neprijatelj pčela tokom zimovanja vetar. Zato je potrebno prostor oko košnica urediti tako da leta budu zaštićena od direktnog duvanja najčešćih hladnih, zimskih vetrova. U većem delu Srbije to su severni i jugoistočni vetar, pa iz tih pravaca treba zaštititi košnice. Iako je na prvi pogled nelogično, ali pčelinja društva tokom zime ne treba posebno utopljavati. Kod nastavljača dovoljno je samo sprečiti promaju kroz košnicu i za to je najbolje upotrebiti novinsku hartiju. Ako je ventilaciona mreža zbega uokvirena ramom debljine oko dva centimetra, onda je jednostavno treba umotati u hartiju tako da sa donje strane, prema pčelama, bude jedan list novine, a drugi sa gornje.
Veličina lista „Poljoprivrednik“ sasvim je dovoljna za to, a i vrsta hartije je upravo ona koja treba. Na ovaj način sprečiće se nepotrebno rashlađivanje pčelinjeg gnezda, ali će se istovremeno omogućiti odstranjivanje suvišne vlage koja se oslobađa iz pojedenog meda. Vodena para, kao i u oblacima, odlazi iz klubeta ka gornjim delovima košnice gde bi mogla da se kondenzuje i da ovlaži unutrašnjost. Ali, s obzirom na to da je tu prvi sloj hartije, ona je upija donjom stranom i predaje gornjem sloju koji se suši tako što odaje vlagu u prostor ispod poklopca. Od velikog je značaja upravo međuprostor između slojeva hartije jer je neveliki razmak od par centimetara dovoljan da načini termičku izolaciju poput one koja se koristi kod savremenih PVC prozora. Veliki razmak takođe bi omogućio prenošenja vlage, ali i štetno prenošenje toplote strujanjem.
Pčelinje zajednice sada uglavnom nisu aktivne, a ta smanjena aktivnost je vrlo važna zbog štednje zaliha hrane. Zimske pčele u ovom i naredna dva meseca štede i hranu i snagu za kritični period izvođenja prvih generacija pčela i izimljavanje, a tad su im snaga i hrana najpotrebnije. Potrebno im je obezbediti mir da bi mogle da održavaju temperaturu. Svako uznemiravanje dovodi do povećane potrošnje hrane i oscilacija u temperaturi. Kako se spoljna temperatura smanjuje tako se pojačava rad pčela na održavanju toplote, pa pčele troše i više hrane.
Stoga u pogledu hrane potrebno ju je obezbediti u dovoljnoj količini za period mirovanja i rani prolećni razvoj, do prvih značajnijih prolećnih unosa. Tu se, pre svega, misli na zalihe meda čije rezerve treba da iznose u našim klimatskim uslovima oko 20 kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta.
Dobra zimnica svakog društva podrazumeva i bar četiri rama konzerviranog cvetnog praha. Sve ovo zdrave i jake pčelinje zajednice treba same da obezbede do povlačenja u svoje stanište jer manjak hrane, kao što je ovog vrelog leta bilo, može da dovede u pitanje njihov opstanak do proleća. Zato je trebalo blagovremeno prihranjivati, no tu je i šećerno-medno testo, takozvane pogače. Na tržištu ih ima gotovih u više varijanti, obične i obogaćene, ali je postalo već poslovično da svaki pčelar poseduje neki svoj recept.
Evo jednog, veoma jednostavnog: potrebno je u 2 litra meke vode dodati 10 kg šećera i 1,2 kg meda. Rastvor se zagreva do temperature od 120°C uz stalno intenzivno mešanje, potom se zagrevanje prekida i dodaje još 5 kg meda, ne prekidajući mešanje. Zatim se masa naglo hladi, ona počinje da beli i dobija oblik meke, sitno kristalisane mase. Med mora da bude iz poznatog izvora kako se ne bi prenosile zarazne pčelinje bolesti. Ako se u masu unese i polenov prah, eto prave radosti, tokom zime za pčelice, a u proleće za pčelara.
Izvor: Dejan Kreculj/Poljoprivrednik
Foto: Poljoprivrednik, Envato