Kada se u lovačkim krugovima pomene „kraljevski lov”, često nastaje velika polemika i rasprava, vode se dugi dialozi, uporno se prepire i dokazuje ko je u pravu. Jedni smatraju da se vrhunska lovačka strast iskazuje u lovu na divlje svinje, drugi ističu da je glavni takmac zec, treći bi rado za to počasno mesto kandidovali vuka. Oni koji se smatraju najbolje upućenim u tematiku, kažu da je pravi užitak lova moguće osetiti u avgustu, kada zamiriše jutarnja rosa i kada se magla polako diže sa livada, a lovački psi se rastrče duž polja i iz uspavanih strnjika podižu njeno veličanstvo – prepelicu.
NAJLAKŠA DIVLJAČ U LOVIŠTU
Bez obzira na to šta ko misli o drugim divljim životinjama, prepelica je zaista izuzetna divljač. Malih je gabarita, ali zato predstavlja pravi izazov za svakog lovca, a posebno njegovog ušatog i nosatog najboljeg prijatelja – psa. Na jednom lovačkom druženju, pred okupljenim lovačkim znalcima, jedan naš lovni stručnjak, na pitanje kako je najbolje, a istovremeno najjednostavnije odrediti prepelicu kao divljač, kratko je odgovorio: „Mala je, okretna i nezgodan pilot“!
Upravo tako. Prepelica je veoma mala, u dužinu naraste do najviše 20 cm, a teška je do 150 grama, pri čemu ulazi u najsitniju i najlakšu divljač u našim lovištima. Mužjak i ženka razlikuju se po boji perja, jer sve prepelice imaju rđastosivo perje, ali su mužjaci na grudima prošarani smeđecrvenkastom bojom, dok nežniji pol ima belo perje. Ta mala ptica retko sleće na drveće, poznata je po tome što obitava u visokoj travi i strnjici, gde se skriva od neprijatelja, a poznata je kao veoma okretna i brza trkačica. Kada poleti, ima dosta nezgodan let, jer iako ne leti daleko od mesta s kog je pokrenuta, njen let je laiku pomalo haotičan i zato se u šali kaže da nezgodno pilotira, što lovcima, posebno onim manje iskusnim, zadaje glavobolju. Od čula, prepelice imaju veoma razvijen vid i sluh.
Te malene ptice su veoma značajne za poljoprivrednike. Malo je poznato da se hrane raznim semenkama, među kojima posebno jedu i „tamane” korove, čime doprinose njihovom suzbijanju. Gnezde se u visokoj strnjici, a već u junu prepelica snese do 16 smeđih, vešto maskiranih jaja, koja teže svega osam grama. Za dve do tri nedelje izlegu se mali ptići, koji su već za 20 dana sposobni za samostalan život i brigu o sebi.
„BERBA” PREPELICA
Prepelice su ptice selice. U zavisnosti od vremenskih uslova, već krajem septembra kreću sa naših prostora na put preko Italije i Sredozemnog mora, do Afrike, gde provode zimu, iako poneka, zbog slabosti, ostane da prezimi i na našem podneblju. Interesantno je videti ih na snimcima sa YouTubea kako znalački, radi odmora, koriste brodove koji plove po Mediteranu. Tada su prekookeanski tankeri prosto načičkani tim malim putnicima, a kada stignu do obala severne Afrike, padaju po pesku iznemogle od napora posle dugog leta. Tada se lokalno stanovništvo upušta u „berbu” prepelica, koje su toliko umorne da ne mogu pobeći, te ih sakupljači lako hvataju i priređuju pravu gozbu.
Iako po gabaritima nije velika, meso prepelice je veoma ukusno, smatra se da je supa spravljena od nekoliko prepelica pravi delikates i da pomaže u lečenju mnogih teških bolesti. Na Dalekom istoku prepeličja jaja se smatraju eliksirom mladosti, a u stara vremena se preporučivalo da trudnice jedu čorbu od prepelice, kako bi dete bilo zdravo, jako i otporno na bolesti.
LOV
Prepelica se lovi od 15. avgusta do 30. septembra i to tako što se lov obavezno organizuje uz pomoć obučenih lovačkih pasa, koji tu malu divljač markiraju. Zatim, nakon što je lovac odstreli, prepelicu nađu, što je zbog njene veličine pravi izazov, te mu je donesu (bez čvrstog ugriza). Lov na prepelicu se ne sme obavljati uz korišćenje vabilica, odnosno uređaja koji oponašaju zvuk prepelice, a priključeni su na akumulatore, što je zakonski zabranjeno. Obavlja se u rano jutro, kada se lovci rasporede po poljima obraslim strnjikom i u jednoj uređenoj liniji kreću u lov, pazeći na bezbednost. Sam lov se obavlja isključivo lovačkim puškama sa neolučenim cevima i najsitnijom mogućom sačmom (neki love i takozvanom „trap” municijom koja se koristi za gađanje glinenih golubova).
Nažalost, prepelice je sve manje na našim poljima, a treba uložiti dodatni napor da se ona sačuva, jer se radi o vrednom pomoćniku poljoprivrednika. Kada pogledate uzbudljiv let male prepelice, čak i onaj ko ne mari puno za prirodne lepote, lako će zaključiti da nema lepšeg praznika za oči, a za iskrene poštovaoce boginje Artemide to je pravi kraljevski lov.
Izvor: Prof. dr Vladimir Barović Filozofski fakultet, Novi Sad/Poljoprivrednik
Foto: Envato, Pixabay, Pexels