Teški vremenski uslovi, suša i klimatske promene prepolovili su proizvodnju najskupljeg začina na svetu – šafrana.
Ovogodišnji prinos neće biti ni polovina onoga iz 2022. godine. Više od devet desetina svetske ponude ovog začina dolazi iz Irana.
Grad Torbete Đam poznat je po svojim šarenim poljima koji se protežu u daljini. Jedan od najvrednijih iranskih izvoznih proizvoda dobija se od cvata ovih biljaka – šafran.
Ali ova godina je za Rezu, lokalnog farmera koji vuče kese sa začinima crvenkaste boje na gradsku pijacu, bila katastrofalna.
– Moja porodica je ove sezone ubrala samo 900 kilograma u poređenju sa uobičajenih 1.500 kilograma – žali se Reza koji za loš rod krivi vreme.
Zbog sposobnosti da raste u sušnim klimatskim uslovimam više od devet desetina svetske ponude šafrana dolazi iz Irana. Ovaj cvet naziva se „zlato pustinje“, a cenjen je zbog jakog mirisa, bogatog ukusa i duboke boje.
Ali uzgajivači i trgovci kažu da klimatske promene i loše snabdevanje vodom umanjuju prihode. Pad prinosa već je doveo do novog rekordnkog skoka cena najskupljeg začina na svetu.
Poljoprivrednici u regionu Horasan očekuju da će ovogodišnja žetva biti manja za polovinu u odnosu na 2022. godini.
– Očekuje se da će ukupna proizvodnja pasti sa 400 tona na oko 170 tona – kaže Ali Šariati Mohadam, izvršni direktor kompanije „Novin Saffron”, vodećeg iranskog proizvođača i izvoznika, piše „Financial Times”.
Direktor berze šafrana u Torbat Jamu rekao je da je ledena zima praćena suvim prolećnim i letnjim vrućinama do 50 stepeni, opustošila ceo severoistočni region u blizini granice sa Avganistanom.
– Svih 2.000 lokalnih površinskih bunara potpuno je presušilo – rekao je on.
Stručnjaci su upozorili da ovako oštre vremenske klackalice nisu izolovani incident, već posledica klimatskih promena širom sveta.
– Iran je na mnogo načina ranjiviji od sveta oko njega, posebno njegovi sušni i polupustinjski regioni gde se uzgaja šafran – kaže iranski ekolog Mohamed Darviš i dodaje:
– Padavine se smanjuju, a temperature rastu, a isparavanje se povećava.
Kao rezultat toga cena vrhunskog šafrana samo na domaćem tržištu skočila je na 1.400 dolara po kilogramu, duplo više nego prošle godine. Cene u inostranstvu mogle bi da porastu na 1.800 dolara, kažu dobavljači.
Šafran je zaštitni znak klasične persijske kuhinje. Dodaje se u razna jela, pilav od tah čin pirinča, variva poput gustog gameks sosa i deserte uključujući halvu i puding od pirinča.
Neki mu pripisuju lekovita svojstva jer se veruje da poboljšava raspoloženje, snižava šećer u krvi, poboljšava vid i pamćenje, jača srce.
Drevni vladari Persije davali su infuziju šafrana ratnicima da ih okrepe, a naučnici proučavaju njegova svojstva u lečenju raka i depresije. Konačno, začin se koristi kao boja i u kozmetici i parfemima.
Šafran čini samo mali procenat ukupnog prihoda iranskog poljoprivrednog sektora, ali je spas za skoro sto hiljada porodica u pustinjskim oblastima kao što je Horasan.
– Porodice preživljavaju zahvaljujući nekoliko kilograma šafrana koje uspeju da uzgajaju – kazao je jedan lokalni trgovac.
Foto: Envato
