Preventivne mere u kontroli patogena u proizvodnji soje

14

Uoči setve soje kao jedne od važnijih ratarskih kultura u našem regionu, proizvođači bi trebalo da se informišu o preventivnim merama koje mogu da preduzmu u kontroli štetnih organizama.

Od patogena koji se mogu registrovati u usevima soje, najveće smanjenje prinosa mogu izazvati oni koji napadaju stablo, a to su prouzrokovači: bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) i sušenje stabla i mahuna soje (Phomopsis sojae). U godinama sa učestalim i povećanim količinama padavina ovi patogeni se javljaju u značajnijem intenzitetu.

Simptomi bele truleži se uočavaju na prizemnom delu stabla u vidu bele micelije, a na preseku stabla su prisutne sklerocije. Simptomi sušenja stabla i mahuna soje se uočavaju na stablu, lisnim peteljkama, mahunama i semenu. Na stablu se javljaju tamne pege, a krajem vegetacije na svim zaraženim delovima se uočava prisustvo piknida. Usled zaraze ovim patogenima dolazi do dezorganizacije biljnog tkiva u stablu i pri jačem napadu dolazi do lomljenja stabljike i poleganja biljaka.

Na listovima soje se u vlažnim uslovima skoro svake godine javljaju simptomi plamenjače soje (Peronospora manchurica). Ovaj patogen se najčešće ne javlja u intenzitetu koji iziskuje primenu fungicida, ali se prenosi semenom, te su preventivne mere značajne za suzbijanje ove bolesti.

U usevu soje u cilju postizanja visokih prinosa se preporučuje primena sledećih preventivnih mera:
– plodored – plodored od 4 do 5 godina je svakako najvažnija mera u cilju smanjenja infektivnog materijala. Važno je znati da su suncokret, soja i uljana repica kulture koje imaju belu trulež kao zajedničkog patogena, što bi trebalo uzeti u obzir pri formiranju plodoreda
– setva zdravog semena- s obzirom da se ovi patogeni prenose semenom, ovo je važna mera u borbi protiv njih
– zaoravanje žetvenih ostataka
– setva otpornih sorti

Izvor: PIS

Foto: Pixabay, Unsplash


reklama