Kako proizvesti stočnu hranu i zaštititi se od mikotoksina veoma je aktuelno pitanje poslednjih nekoliko godina.
Naime, sa približavanjem EU, u obavezi smo da dosledno poštujemo svoju i regulative EU, kako u proizvodnji bezbedne stočne hrane tako i nivoa mikotoksina u mleku i proizvodima životinjskog porekla.
Problem sa mikotoksinima je u tome što, kad su prisutni, veoma ih je teško (skoro nemoguće) neutralisati. Imajući u vidu ovu činjenicu, rešenje se samo nameće – preventivno delovati kako bi se ta pojava svela na najmanju i neškodljivu meru.
Pošto su mikotoksini uzročnici brojnih značajnih bolesti, a samim tim i smanjenja proizvodnih rezultata, to im se u svetskim okvirima pridaje velika pažnja. Neka od rešenja za preventivno delovanje i smanjenje mikotosina u stočnim hranivima su:
– setva ranijih hibrida kukuruza
– setva hibrida kukuruza otpornih na razvoj gljivica iz roda Aspergillus
– pravilno đubrenje 180 kg N/ha
– navodnjavanje
– zaštita od kukuruznog moljca
– što manje lomljenja pri sušenju i spremanju
– brzo hlađenje zrna posle žetve i adekvatno skladištenje zrna na 12% vlage
– prilikom skladištenja insekti i glodari mogu oštetiti zrna koja su onda podložnije napadima gljivica
– silirati u čisti silos, dobro sabijati (750 kg/m3), pokriti i opteretiti – zemlja, gume…
– kiseline dobro čuvaju higijenski nivo hraniva i smanjuju razvoj plesni
– goveda hraniti hranom koja je vidljivo zdrava i bez plesni
– kravama u laktaciji ne davati smešu za tov jer je u njoj dopuštena veća maksimalna količina sadržaja aflatoksina
– moguće je i preventivno koristiti neki od mikofiksatora-gline(ali su one samo selektivni fiksatori), dok anorganski mikofiksatori mogu sadržavati teške metale i dioksin pa budite oprezni prilikom nabavke
– ekstrakti timijana, kima, nekih vrsta bosiljka deluju inhibitorno na razvoj aflatoksina, što bi mogao da bude još jedan valjani razlog da bar povremeno vratimo krave na pašnjake
Izvor: dipl. ing. Svetislav Marković, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay
