Prihodi proizvođača jabučastog i koštičavog voća rastu i pored pada izvoza

116

Jabuka se u Srbiji gaji na više od 25.000 hektara. Prema rečima stručnjaka, u srednje rodnim godinama proizvede se oko 400.000 tona, a prinos dostiže i više od 15 tona po hektaru. Za domaće potrebe dovoljno je oko 220.000 tona jabuka.

Srbija trenutno najviše jabuka izvozi u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Španiju, Portugaliju i Veliku Britaniju. Samo u avgustu i septembru prošle godine u Indiju je izvezeno 1.500 tona jabuka, a izvoz na Bliski istok sedam puta je veći u odnosu na Rusku Federaciju, gde je voćarima godinama bilo najveće izvozno tržište.

Ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekta Velika mala privreda (USAID) Zlatko Jovanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine bio manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva.

– Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. Glavni uzroci pada su manji izvoz na tržište Rusije, inflacija koja pogađa sve lance, ali i generalno pad potrošnje na velikim tržištima – objašnjava Jovanović.

On kao primer navodi sektor jabuka, gde su cene u u proseku ostale iste, ali je zbog manjih količina izvoz sa više od 100 miliona evra u 2022. pao na oko 80 miliona prošle godine, te smo samo u tom sektoru izgubili 20 miliona evra.

– Najveći problem je u tome što naše ključno tržište – Rusija, postaje sve manje dostupno, što zbog konflikta, što zbog njihovih brzo rastućih proizvodnih kapaciteta. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski istok – ističe Jovanović.

Slična situacija je i u sektoru koštičavog voća, jer je količina robe koja je izvezena u 2023. na tržište Rusije dramatično manja nego u prethodnih pet godina. Za te kulture brza diversifikacija tržišta je preko potrebna, u nekim slučajevima i promena sortimenta.

Ukupni prihodi u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća u 2020. godini iznosili su 9,18 milijardi dinara (9.188.075.000), u 2021. iznos je bio 11.042.210.000 dinara, a u 2022. godini prihod je premašio 13 milijardi dinara (13.028.168.000).

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, gajenjem jabučastog i koštičavog voća u Srbiji se bavi 275 firmi.

Najuspešnije preduzeće, prema dobiti u 2022. godini, u ovoj delatnosti bio je Zlatni Plod SP d.o.o iz Sinoševića. Ova mlada firma počela je sa radom 2019. godine, a uspeh je zabeležila u relativno kratkom roku kada je od minusa od 757.000 dinara u 2020. godini došla do 659.000 dinara u 2021. Poslovni rezultat od 187.589.000 dinara u 2022. godini stavio je ovo preduzeće na prvo mesto liste najuspešnijih u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća.

Na drugom mestu najuspešnijih nalazi se Frueko d.o.o iz Novog Sada. Iz ove kompanije poručuju da imaju tradiciju poslovanja dužu od 35 godina u voćarstvu i vinogradarstvu. Prekretnicu u poslovanju Frueko doživljava 2006. godine kada su zasađeni voćnjak kruške i oraha u Šidu. Iste godine podignuta je ULO hladnjača kapaciteta 3.000 tona. Kada je reč o poslovnom uspehu, on se u poslednje tri godine nije mnogo menjao. Dobit kompanije Frueko iznosila je 101.221.000 dinara u 2020. godini, zatim 110.980.000 dinara u 2021. godini, da bi do drugog mesta liste CompanyWall došla sa rezultatom od 110,2 miliona dinara u 2022.

Treće mesto najuspešnijih u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća zauzima Podrum Palić hladnjača d.o.o. Iz ove firme navode da njihova ponuda obuhvata visokokvalitetne proizvode koji se zamrzavaju i pakuju u vrlo kratkom vremenskom roku. Podrum Palić hladnjača bavi se gajenjem višanja.

– Višnje dolaze sa naših plantaža koje se prostiru na više od 100 hektara širom Vojvodine, čime se obezbeđuje ujednačen kvalitet i struktura finalnog proizvoda. Zamrznuta višnja se proizvodi od zdravih, celih i svežih plodova, ujednačenog kvaliteta, bez nečistoća. Višnje prolaze kroz proces pranja, sortiranja, kalibriranja i iskoštičavanja. Višnja se proizvodi kao duboko zamrznuta višnja bez dodatnih šećera, aditiva i veštačkih boja – objašnjavaju iz ove kompanije.

Treće mesto na listi najuspešnijih Podrum Palić hladnjača zauzela je zahvaljujući dobiti iz 2022. godine od 60.884.000 dinara, što je ujedno i najbolji poslovni rezultat u poslednje tri godine. U 2020. ostvareno je 1.478.000 dinara, dok je u 2021. dobit iznosila 5.022.000 dinara.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Envato


reklama