Kukuruz ima velike potrebe za biljnim hranivima jer je u pitanju kultura koja u relativno kratkom vremenu daje velike prinose organske mase.
Za dobijanje visokih prinosa na zemljištima srednje plodnosti usevu kukuruza đubrenjem treba obezbediti oko 150 kg/ha azota, 80 do 90 kg/ha fosfora i 60 do 80 kg/ha kalijuma.
Potrebe kukuruza za azotom su velike, tako da nećemo pogrešiti ako kažemo da je to đubrivo za ovu biljku najvažnije. Kukuruz troši azot sve vreme vegetacije, ali najveću potrebu za azotom ima deset dana pre i deset dana posle metličenja. U ovom periodu kukuruz apsorbuje 4 do 5 kg/ha azota na dan. Velika potrošnja azota u periodu pred i posle metličenja ukazuje na potrebu prihranjivanja u tom periodu. Međutim, tada su obično suše pa prihranjivanje kukuruza u to vreme ne daje praktično nikakve rezultate, te smo primorani da to učinimo znatno ranije kako bismo stvorili fond azotnih đubriva koji će biljke iskoristiti u vreme intenzivne potrošnje.
U slučaju nedovoljne ishrane azotom biljke kukuruza su bledozelene i nedovoljno razvijene.
Prihrana useva kukuruza obavlja se u fazi 4 do 6 listova, odnosno onda kad biljke dostignu visinu 50 cm. Prihrana se obavlja azotnim đubrivima. Za zemljišta koja su uglavnom kisela preporuka je da se prihrana obavi KAN-om u količini 150 do 200 kg/ha, a da se obavezno izbegne UREA koja dovodi do daljeg zakišeljavanja.
Izvor: dipl. ing Snežana Stojković – Jevtić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay
