Poljoprivreda je jedna od delatnosti koja ne može da stane tokom pandemije korona virusa. A kako bi sve grane poljoprivrede mogle što bezbednije da funkcionišu, potrebno je da se sve karike u proizvodnom lancu pridržavaju pravila sprovođenja dobre higijenske prakse.
Pred nama je sezona berbe voća, a proizvođač koji organizuje berbu na svom gazdinstvu trebalo bi da obezbedi dovoljnu količinu čiste vode za pranje ruku.
Ruke se obavezno moraju prati pre početka rada i svaki put posle pauze. Ruke prati čistom vodom i sapunom i brisati ih papirnim ubrusima uvek pre početka rada, svaki put posle pauze, odmah nakon upotrebe toaleta, posle rukovanja bilo kojim materijalom koji potencijalno može da bude izvor kontaminacije. Ako nosite rukavice, pre korišćenja rukavica ruke dobro i temeljno oprati čistom vodom i sapunom.
Rukavice moraju uvek da budu neoštećene i čiste. Najbolje je koristiti rukavice za jednokratnu upotrebu koje se bacaju kad se pocepaju, zaprljaju ili na neki drugi način zagade i zamenjuju se sa novim.
Nakit, satovi i ostale lične stvari ne smeju se nositi ili donositi u oblast proizvodnje svežeg voća jer mogu predstavljati pretnju za bezbednost i pogodnost za kontaminaciju hrane kojom se rukuje.
Rad bi trebalo organizovati tako da se ispoštuje preporučena fizička distanca između berača od 1,5 do 2 m.
U slučaju da se rad obavlja u zatvorenom prostoru (plastenici), gde je teško održavati preporučenu fizičku distancu, radnici obavezno moraju da nose zaštitne maske.
Pauze bi trebalo da budu pojedinačne ili za manju grupu radnika i organizovane tako da se omogući bezbedno rastojanje među ljudima koji su na pauzi.
Berač bi trebalo da bude edukovan i odgovoran za svoj posao. Radnici sa simptomima koji podsećaju na grip ne smeju raditi. Posekotine i rane prekriti vodootpornim zavojem. Ne kijati i kašljati preko nezaštićenog svežeg voća.
Poželjno je da proizvođač koji organizuje berbu, odnosno upošljava određen broj ljudi na sezonskim poslovima, od svakog radnika dobije pisanu izjavu da u predhodne dve nedelje nije imao simptome slične gripu i da nije bio u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija COVID-19.
Oprema za berbu – gajbice pre i posle korišćenja temeljno oprati i dezinfikovati. Gajbice ne koristiti za druge namene osim za berbu. Baciti oštećene gajbice koje higijenski ne mogu da se održavaju. Pridržavati se sledeće higijenske prakse: gajbice za berbu moraju da se lako čiste i održavaju čistim. Oštećene gajbice, koje ne mogu da se održavaju u higijenskom stanju, ne koristiti, odmah odbaciti. Gajbice ne treba koristiti za druge namene, osim za branje. Ako gajbice koristite za druge namene, obavezno ih pre i nakon korišćenja temeljno očistiti/oprati i dezinfikovati.
Opremu za berbu i transportna sredstva i gajbice za berbu potrebno je redovno čistiti/prati, a po potrebi i dezinfikovati. Gajbice za berbu se prvo operu rastvorom deterdženta, zatim isperu čistom vodom i po potrebi, dezinfikuju. Čišćenje i dezinfekciju gajbica ne raditi na mestu gde može doći do spiranja i zagađenja voća. Ako za pakovanje plodova koristitite kutije za jednokratnu upotrebu, ne koristite ih ponovo.
Transportno sredstvo pre i posle transporta voća mora se temeljno očistiti i dezinfikovati.
Ako ima mogućnosti, koristiti za transport ubranog voća samo transportno sredstvo koje je za to namenjeno. Ako se transportno sredstvo koristi i u druge svrhe, pre i posle transporta voća, morate se temeljno očistiti/oprati, a po potrebi i dezinfikovati.
U poljoprivredi, ovo nije prvi susret sa problemima izazvanim virusima. Predhodne dve godine (2018. i 2019.) sprovodili smo savetodavni modul „Primena dobre higijenske prakse u proizvodnji maline“ u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi i MPŠV. U pitanju je bio skup aktivnosti koje je sprovodio svaki savetodavac koji je u PSSS angažovan za oblast voćarstva, u cilju unapređenja proizvodnje maline na poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave tržišnom proizvodnjom (otkup, prodaja na pijaci), a u cilju dobijanja higijenski ispravnog proizvoda. Tada je prioritetni zadatak bilo rešavanje problema izazvanih noro virusom u proizvodnji maline.
Mera dodatne kontrole smrznute maline koja se izvozi iz Srbije u EU ukinuta je 24. aprila ove godine, što ukazuje da smo uspostavili dobar sistem u ovoj oblasti i dobili pozitivne ocene EU. Ovo iskustvo nam je značajno i sva stečena znanja iz ove oblasti upotrebićemo i u borbi sa korona virusom.
Nemoguće je mikroorganizme potpuno izolovati, ali je moguće njihovu pojavu svesti na najmanju moguću meru poštovanjem određenih pravila. To je odgovornost nosimo svi „od njive do trpeze“.
Često pitanje je i da li se korona virus prenosi konzumiranjem svežeg voća ili povrća?
Prema rezultatima Svetske zdravstvene organizacije, Evropske komisije za bezbednost hrane i Nemačkog instituta za procenu rizika trenutno nema podataka koji upućuju na to da se korona virus prenosi preko konzumiranja kontaminirane hrane. Do sada nije poznato da do infekcije COVID-19 može doći direktno preko svežeg voća i povrća. Naravno, to podrazumeva sprovođene opštih higijenskih mera – temeljno prane hrane i često pranje ruku prilikom pripremanja hrane.
Za agrotv.net: dipl. inž. Radmila Koprivica, PSSS Beograd
Foto: Free Images