Primena tečnih đubriva u vinogradarstvu

176

Kod nas se još i danas zemljište u vinogradima đubri samo đubrivima u čvrstom stanju, a đubriva u tečnom stanju ponegde se dodaju samo preko lista uglavnom radi nadoknade mikroelemenata.

Ustanovljeno je da je fertilizaciono dejstvo hranljivih elemenata u tečnim đubrivima veliko i da tečna đubriva imaju niz prednosti u odnosu na čvrsta: idealna su za primenu kao startna đubriva; svi hranljivi elementi nalaze se u vodorastvorljivom obliku pa se mogu direktno usvajati (izuzev dela materija iz suspenzija); mogu se primeniti na najpovoljnije načine prema zemljištu, zahtevu biljke i u uslovima bez navodnjavanja ili s navodnjavanjem; obezbeđuju najpovoljniju ishranu mikroelementima s obzirom na helatirajuća svojstva u odnosu na metale; odlični su nosioci stimulirajućih materija i pesticida, itd.

Tečna đubriva se prema količini mineralnih hraniva dele na:
* tečna azotna đubriva (tečni amonijak, amonijačna voda i azotni rastvori bez pritiska i s pritiskom)
* tečna složena đubriva (rastvorena tečna složena đubriva i suspenziona tečna složena đubriva)

Pokazalo se da vinova loza može deo hranljivih materija da uzima i preko lista kada se nanese u obliku rastvora. Taj način prihranjivanja efikasan je i pogodan kada treba veoma brzo nadoknaditi neki hranljivi element. Preko lista se mogu dati svi hranljivi elementi koje vinova loza uzima i putem korena, ali se takav način najčešće primenjuje za unošenje mikroelemenata.

Usvajanje elemenata pri folijarnoj ishrani najlakše se odvija preko epidermalnih ćelija iznad lisne nervature, zatim preko lisnih dlačica, antiklinalnih zidova epidermalnih ćelija i najzad preko ćelija zatvaračica stoma. S obzirom na to da se sorte vinove loze razlikuju, između ostalog, po veličini lista, maljavosti lista itd, sorte specifično reaguju na mineralnu ishranu.

Danas postoje fabrički preparati specijalnih đubriva s makroelementima i mikroelementima, a neki sadrže i stimulativne materije. Ovi preparati koriste se u koncentraciji 0,2-0,4%.

Rastvor za folijarno prihranjivanje mora biti neutralne reakcije, pošto bi se inače pojavile ožegotine na lišću. Ne bi trebalo prskati za vreme veoma toplog i vetrovitog vremena. Najpogodnije je oblačno umereno toplo i umereno vlažno vreme. Ako su dani vrlo topli, onda se preporučuje prskanje u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima. Prskanjem mladog lišća postiže se bolji efekat. U toku vegetacije prska se prema potrebi, a najčešće 2- 4 puta (prvi put pre cvetanja).

Izvor: dipl. inž. Suzana Jerkić, PSSS Vranje

Foto: Envato


reklama