Priprema zemljišta za sadnju dunje i izbor sadnog materijala

152

Kvalitetna osnovna priprema zemljišta preduslov je za dobar prijem sadnica i porast voćaka. Za podizanje zasada dunje neophodno je izvršiti rigolovanje zemljišta na dubinu do 50-60 cm, a u izvesnim slučajevima dubina rigolovanja može da bude i veća.

Rigolovanjem se narušava mikrobiološka ravnoteža, ali se aktiviraju velike količine inertnog zemljišta. Prevrtanjem, zemljište sa površine, koje je plodnije dospeva, u zonu gde će se razvijati korenov sistem mlade voćke. Zemljište postaje rastresito sa povoljnim vazdušno-vodnim i toplotnim režimom. U rigolovanim zemljištima organska đubriva se brže razlažu, a bolja je i konzervacija vlage od atmosferskih padavina.

Povoljni efekti se postižu i podrivanjem zemljišta. Podrivanjem se utiče na rastresanje dubljih, nepropusnih slojeva zemljišta čime se poboljšava vazdušni režim i vodni kapacitet. Podrivači mogu da budu snabdeveni dodatkom za krtičnu drenažu ili depozitorima za unošenje mineralnih đubriva u dublje slojeve zemljišta. Podrivanje je efikasan i jeftiniji način pripreme zemljišta za sadnju od klasičnog rigolovanja. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava potrebno je kombinovati podrivanje sa rigolovanjem.

Najpovoljniji način pripreme zemljišta za dunju je kombinacija podrivanja i dubljeg oranja. Podrivanje zemljišta se obavlja na dubini od oko 60 cm. Posle meliorativnih mera (rasturanja krečnjaka, stajnjaka i ostalih mineralnih đubriva),sprovodi se dublje oranje na 30-40 cm.

Za jesenju sadnju rigolovanje ili podrivanje trebalo bi obaviti u proleće, a za prolećnu rano u jesen. CIlj je da se do momenta sadnje zemljište dobro usitni, slegne i poravna.

Fina priprema rigolovanog zemljišta obavlja se mašinama za površinsku obradu. Potrebno je naglasiti da se ova operacija obavlja po suvom vremenu, kad je zemljište dobro prosušeno, kako se površinski sloj ne bi previše sabijao. Ukoliko je zbog ranije duboke obrade zemljište dobro poravnano, a korovi nisu počeli da niču, ova operacija može da se izbegne.

Jedan od uslova uspešne proizvodnje dunje je kvalitetan sadni materijal. Sadnice dunje trebalo bi nabavljati od registrovanih proizvođača – rasadničara, čija se proizvodnja nalazi pod stalnom stučnom i zdravstvenom kontrolom nadležnih poljoprivrednih stručnih službi i inspekcijskih organa. Greške napravljene pri izboru sadnica mogu negativno da se odraze na rast, razvitak i plodonošenje dunje.

Jednogodišnje sadnice dunje trebalo bi da imaju korenov sistem sa najmanje 3-5 osnovnih žila. Dužina nadzemnog dela sadnica mora da iznosi najmanje 1 m. Prečnik neposredno iznad spojenog mesta ne sme biti manji od 10 cm. Ove sadnice mogu biti sa ili bez prevremenih grančica.

Do momenta sadnje, sadnice se čuvaju u prikladnim hladnim i mračnim prostorijama, uz obezbeđeno vlaženje korena, najduže jedan do dva dana. Ukoliko se sadnice duže čuvaju, neophodno je da se obavi njihovo trapljenje, na isti način kako se to radi u rasadnicima ili na prodajnim mestima. Naime, u dvorištu ili na okućnici trebalo bi iskopati šanac širine i dubine oko 40 cm u kome se slažu sadnice i zatrpavaju zemljom. Pre zatrpavanja rasturaju se otrovni mamci za suzbijanje glodara koji mogu da oštete korenov sistem. Pri trapljenju sadnica, neophodno je zalivanje i dobro pokrivanje zemljom, kako ne bi došlo do izmrzavanja i isušivanja korenovog sistema.

U zavisnosti od udaljenosti mesta sadnje, transportnih sredstava i raspoložive radne snage, sadnice ne bi smele da se izlažu vetru ili suncu više od jednog sata. Ukoliko se sadnja odvija sporo, korenov sistem sadnica potrebno je na parceli prekriti slojem vlažne zemlje kako ne bi došlo do isušivanja.

Izvor: dipl. inž. Ivana Gligorijević, PSSS Jagodina

Foto: madein.md, Pixabay


reklama