Jagoda je voćka koja se može intenzivno gajiti i iskorišćavati na jednom mestu najviše četiri godine.
Zbog toga je pripremi zemljišta potrebno posvetiti posebnu pažnju kako bi se u tako kratkom periodu na najbolji način iskoristile sve potencijalne mogućnosti jagode.
Zakorovljeno zemljište višegodišnjim korovima (zubača, palamida, koštan i drugo) potrebno je pre sadnje jagode osloboditi prisustva korova. Najefikasniji način uništavanja korova je unakrsno oranje zemljišta na dubinu od 10 – 15 cm i prskanje herbicidima na gazi glifosata (8 – 10 litara/ha).
Posle tretiranja herbicidima (oko 15 – 20 dana) zemljište treba ponovo preorati. Na zemljištu koje je tretirano herbicidom „Roundupom“ sadnja jagode može se obaviti posle tri meseca. Ali, ako se višegodišnji korovi uništavaju, na primer, Herbicidom TSA, sadnja jagode se obavlja tek posle 5 – 6 meseci.
Jagodu ne treba saditi 3 – 5 godina na zemljištima na kojima su bili kukuruz, repa, krompir i paradajiz, jer posle ovih kultura u zemljištu ostaju prouzrokovači verticilijuma prema kojima je jagoda veoma osetljiva. Takođe, nije poželjno jagodnjak formirati ni na ledinama, jer su takva zemljišta najčešće zaražena velikim brojem štetočina koje lako prelaze na jagodu i nanose joj štetu. Trebalo bi izbegavati sadnju jagode na istim zemljištima gde je ranije bila jagoda.
Jagoda voli rastresita, strukturna i plodna zemljišta. Ako je zemljište nedovoljno strukturno i plodno, u cilju poboljšanja njegovih fizičko–hemijskih osobina, neophodno je pre sadnje rasturiti 15 – 20 tona stajnjaka po hektaru za srednje obezbeđena, 30 – 40 tona po hektaru za izrazito siromašna zemljišta.
Pored organskih đubriva treba dodati i mineralna: oko 300 – 600 kg superfosfata, 150 – 400 kg kalijum sulfata ili oko jedne tone kompleksnog đubriva NPK.
Pošto se koren jagode pruža plitko, duboku obradu je dovoljno obaviti na dubini od 35 – 40 cm. S obzirom na relativno plitko rigolovanje, predviđene norme stajnjaka i mineralnih đubriva mogu se u ukupnoj količini rasturiti po površini pre rigolovanja ili posle, pa zaorati na dubinu od 15 – 20 cm.
Posle obavljenog rigolovanja posebnu pažnju trebalo bi obratiti detaljnom ravnanju i sitnjenju izrigolovane površine, što se postiže unakrsnim plitkim oranjem.
Izvor: Seoski poslovi
Foto: Pixabay