Organsko voćarstvo se razlikuje od konvencionalnog prvenstveno po tome što se u procesu proizvodnje ne koriste sredstva dobijena u hemijskoj industriji i što je to sistem proizvodnje čiji je cilj ekološka ravnoteža i očuvana životna sredina.

Organsku proizvodnju voća najbolje je započeti na novim zemljištima.

Proizvođači koji se odluče da zasnuju organsku proizvodnju, a koristili su veštačka đubriva i sintetička hemijska sredstva, moraju da prođu kroz period konverzije u trajanju od tri godine. Smatra se da je taj period dovoljan da se zemljište očisti od veštačkih đubriva i sintetičkih pesticida i da se uspostavi prirodna ravnoteža agrosistema.

Pre nego što se započnu radovi na zasnivanju voćnjaka, mora se uraditi agrohemijska analiza zemljišta. Posebno se mora obratiti pažnja na sadržaj humusa i hranljivih materija (kalijuma, fosfora, azota), kao i na pH zemljišta. Zemljište bi trebalo da sadrži najmanje tri do pet odsto humusa, 15 mg P₂O₅/100g suve zemlje i oko 25 mg K₂O. PH zemljišta trebalo bi da se kreće u granicama od 5,5 do 6,5. Ukoliko zemljište ne sadrži dovoljne količine hranljivih materija, mora se uraditi agromeliorativna popravka tla.

Pre podizanja voćnjaka, potrebno je zemljište privesti kulturi. Potrebno je očistiti parcelu od šiblja, dugogodišnjeg korova, raznih žila i da se uradi ravnjanje terena kako bi se olakšala obrada i sprečilo zadržavanje vode u depresijama. U periodu od najmanje jedne godine pre sadnje preporučuje se da se na tom zemljištu gaji detelina u kombinaciji sa travama koje mogu biti zaorane prilikom rigolovanja. Ako je potrebno izvršiti agromeliorativnu popravku zemljišta, onda se pre rigolovanja vrši rasturanje organskih i mineralnih đubriva prema rezultatima dobijenim agrohemijskom analizom.

Veoma je važno poboljšati strukturu i plodnost zemljišta pre sadnje jer samo biljka koja se dobro primila i ima dobro razvijen korenov sistem, koji je delotvorno snabdeva hranljivim materijama, može ostvariti punu rodnost i kvalitet plodova. Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada, ako vremenski uslovi dozvoljavaju, može i u oktobru. Posle rigolovanja zemljište bi trebalo ostaviti 2-3 meseca da se lagano slegne, pa ako se sadnja obavlja u jesen, pristupiti finoj pripremi zemljišta, ako se sadnja vrši u proleće, fina priprema se obavlja u toku februara ili početkom marta, kad vremenski uslovi dozvole.

Organski voćnjak trebalo bi da bude okružen žbunjem i drvećem koje pripada lokalnoj flori, što je u funkciji zaštite voćaka od jakih vetrova. Pogodni su jasen, bagrem, brest, topola, hrast, dok bi glog trebalo izbegavati jer je domaćin za bakterioznu plamenjaču. Površine po obodima voćnjaka trebalo bi zasejati biljkama koje cvetaju u dugom periodu (heljda, facelija, kadifa, hajdučka trava, divlja mrkva, mirođija, neven…) kako bi se produžio period cvetanja i poboljšala kontrola štetočina.

U cilju sigurnije oplodnje preporučuje se postavljanje po tri košnice medonosne pčele na jedan hektar. Efikasnost oprašivanja i oplodnje može se postići ako se predhodne godine u voćnjak postave snopovi trske u kojima se gnezdi solitarna pčela Osmia cornuta. Solitarna pčela je efikasna kao 150 medonosnih pčela, posebno je značajna jer leti i u nepovoljnim vremenskim prlikama, kad medonosna pčela miruje, a to je bitno kad je temperatura vazduha niža od 10 stepeni u vreme cvetanja.

Oprašivanje je veoma važno u organskim voćnacima jer deo pupoljaka i plodova svakako biva oštećen zbog blagog režima zaštite. Zemljište između redova trebalo bi da bude zatravljeno spontanom florom ili zasejavanjem smeša tarve i bele deteline.

U formiranom zasadu poželjno je da u prve tri godine gajenja pojas širine 1,2 – 1,5 m oko reda voćaka bude slobodan od korovskih biljaka. Pri obradi ove zone potrebno je voditi računa da ne dođe do oštećenja plitkog korenovog sistema voća. Međuredni prostor u prvoj godini po zasnovanju voćnjaka ne bi trebalo kositi više od tri puta i to ne niže od pet do 10 cm, jer ponovnim razvojem biljke troše azot iz zemljišta. Osim toga, tako smanjujemo i troškove, a korisnim vrstama omogućava da se hrane polenom cvetajućih biljaka.

Trebalo bi naglasiti da je voćnjak složen sistem i da je potrebno nekoliko godina da se uspostavi ekološka ravnoteža, kao i da svaki zasad ima svoje specifičnosti. Zbog toga su potrebne određene veštine, znanja, ali i sposobnost voćara da stalnim posmatranjem i proveravanjem dođe do specifične strategije u tehnologiji organske proizvodnje koja odgovara njegovom zasadu. Za pomoć oko tehnologije ili nedoumice, voćarima stoje na raspolaganju stručnjaci Poljoprivrednih savetodavnih službi.

Izvor: dipl. inž. Dragoljub Glišić, PSSS Mladenovac