Period od 15. maja do 15. septembra u većini lovišta Republike Srpske je u znaku lova na srndaća. Mnogi lovci ističu da im je ovaj lov jedan od najomiljenijih, što se može obrazložiti činjenicom da je lov na srndaća „lagan“, te da se izvodi kad su pogodne vremenske prilike.
S druge strane, veliki broj lovaca nije svestan odgovornosti koju nosi pri lovu na srndaća. Naime, lovac sa svakim odstrelom srndaća sprovodi intenzivnu uzgojnu meru, koja, ukoliko je pogrešna, može dovesti do značajnog poremećaja u populaciji. Zbog navedenog, lov srneće divljači se vrši probirnim odstrelom, uz korišćenje optičkih pomagala (dvogled, optički nišan). U kontekstu navedenog, svaki lovac bi trebalo da zna da srneća divljač nema izraženu prirodnu sklonost dobrovoljnog odlaska sa staništa gde je rođena, što znači da loše sprovedena uzgojna mera na određenom području ostavlja posledice uglavnom samo na tom području.
Cilj odstrela
Zadaci probirnog odstrela nisu nimalo laki, naročito ako treba znatno popraviti prenamnoženu i kvalitativno lošu populaciju divljači. Od vremena kada je nastao pojam probirnog odstrela interesovanje lovaca je uglavnom sužavano samo na jake trofeje i to u što većem broju. Zato je probirni odstrel srndaća shvatan većinom samo kao ocenjivanje srndaća za odstrel pretežno prema rogovlju. Jako rogovlje srndaća može da budu proizvod samo jakog i zdravog tela, a jake i zdrave jedinke se rađaju samo u zdravoj i, s obzirom na stanišne uslove, ne previše brojnoj populaciji divljači.
Osnova probirnog odstrela zato leži kako u regulisanju brojnosti populacije i njene strukture, tako i u stalnom eliminisanju svih slabih grla koja ne ulivaju nadu, počev od srna i njihovog potomstva, pa do srndaća, tako da u populaciji ostanu i da se razmnožavaju samo najjače, najkvalitetnije i najperspektivnije jedinke.
Ako nam je cilj da u populaciji imamo samo grla s najboljim naslednim osobinama, neophodno je da nepoželjne jedinke eliminišemo odmah ili što pre, čim ih upoznamo kao takve. Zato je glavno načelo probirnog odstrela izlučiti sve nepoželjne jedinke u što mlađem uzrastu – „što pre, to bolje“. Iskusni lovni stručnjaci navode da je bolje napraviti grešku u probiranju u mlađem uzrastu nego na srednjodobnim grlima. Međutim, veoma često se među lovcima može čuti komentar da ne treba odstreljivati „šiljkane“.
Ocenjivanje
Osnov za ocenjivanje srndaća pri probirnom odstrelu predstavlja pouzdano ustanovljavanje (što približnije) starosti jedinke, a što se sprovodi kroz ocenu telesne građe, držanja tela, obojenost (naročito glave u letnjoj dlaci) i vreme menjanja dlake, i na kraju opšte ponašanje životinje. Na rogovlju je najvažniji znak ocene starosti vreme potpunog čišćenja, a najmanje pouzdan znak starosti su oblik i masivnost rogovlja. Dosta pouzdan znak ocene starosti srndaća jeste obojenost glave, gde se sa starošću menja i boja, a prema sledećim pravilima: malo lane ima od rođenja u letnjoj dlaci glavu skoro jednoličnu, nekada svetlije, a nekada tamnije mrkosivo obojenu. Ova obojenost uglavnom ostaje i kod jednogodišnjih grla, ali se kod jednogodišnjaka iznad nozdrva ističe bela mrlja, koja je ponekad slabo naznačena. Kod dvogodišnjih srndaća čisto bela mrlja iznad nozdrva je znatno šira i dostiže ponekad čak polovinu rastojanja između nozdrva i spojnice prednjih krajeva očiju. Čelo srndaća dvogodišnjaka je tamno, zbog čega usled vidljivih granica između boja glava dvogodišnjeg srndaća deluje šareno. Nosna bela mrlja se sa godinama dalje širi, ali gubi svoju jasno belu boju i postepeno proniče u okolnu tamnu dlaku i tako gubi svoju raniju granicu. U dozrevajućih trogodišnjih i četvorogodišnjih srndaća navedena bela mrlja postaje sve veća i manje izražena od okolne dlake, zauzimajući približno od pola do tri četvrtine prostora između nozdrva i očiju. Čeona boja kod ove kategorije takođe postaje sivlja. Od pete godine bela mrlja iznad nozdrva se postepeno rasplinjuje prema čelu i proniče u tamniju boju ostalog dela glave, dok prvobitnu tamnu čeonu mrlju prorastaju svetlije dlake.
Zdrav i dobro razvijen godišnjak menja dlaku pre svih ostalih srndaća, te po pravilu poslednji čisti rogovlje. Retko ih očisti u maju, a po pravilu oni najperspektivniji godišnjaci, kojima jaki parogovi rastu duže, rogovlje očiste ponekad čak u julu. U praksi se dešava da lovac izvrši odstrel srndaća u junu, a da on još nije skinuo bast, uz obrazloženje da je reč o „škartu“, što je svakako velika greška. Pravilo je da zreli srndaći najranije očiste rogovlje.
Sve navedeno jasno ukazuje na to da je za uspešan lov srndaća neophodno poznavati svako grlo, te kod izvođenja odstrela pravilno odabrati grlo za odstrel. Nažalost, česta je praksa da lovac puca na prvo grlo koje mu izađe na nišan, a neretko lovac u lovu na srndaća ne poseduje dvogled.
Generalno, lov srneće divljači se sprovodi kroz uzgojni, sanitarni, redovni (trofejni) i redukcioni odstrel, čije bi osnove trebalo da poznaje svaki lovac koji uzima dozvolu za lov ove plemenite vrste divljači.
Uzgojni odstrel podrazumeva odstranjivanje iz lovišta oba pola srneće divljači koja su zakržljala i prestarela, te muška grla sa slabim trofejima, odnosno grla koja su nepoželjna za razmnožavanje. Ovim odstrelom reguliše se odnos polova, starosna struktura, zdravstveno stanje, kvalitet trofeja i ekonomski kapacitet lovišta.
Pri uzgojnom odstrelu srndaća na prvom mestu se odstreljuju oštećeni srndaći, zatim srndaći u opadanju, manje telesne težine i slabijeg rogovlja u svim starosnim kategorijama. Tek oko četvrtine od predviđenog odstrela činiće i zreli srndaći, koji bi trebalo da imaju dobru trofejnu vrednost i to su „plodovi“ uzgajivačkog rada. Dobri poznavaoci ove vrste divljači prilikom uzgojnog odstrela gotovo da ne mogu napraviti grešku. Ovakvim vidom odstrela daje se šansa najboljima da ostave potomstvo, što znači kvalitetniju lanad, a samim tim i kvalitetniju populaciju matičnog fonda. Dobra i jaka muška grla treba odstreliti tek po završetku parenja u tekućoj lovnoj godini, da bi ostvarila još jednu generaciju potomstva.
Sanitarni odstrel
Sanitarni odstrel podrazumeva odstranjivanje iz lovišta oštećenih, bolesnih i na bolest sumnjivih grla, koja svojim izgledom i ponašanjem na to upućuju. Ova mera se sprovodi zbog nemogućnosti lečenja bolesti, a svi odstreljeni bolesni primerci i njihovi odgovarajući delovi treba da se dostave veterinarskim ustanovama na pretragu ili da se zakopaju.
Sanitarni odstrel se može sprovoditi kao krajnja mera i na zdravim primercima, u slučaju da se sigurno ustanovi zarazna bolest koja se prenosi međusobnim kontaktom divljači.
U skladu sa navedenim uzgojnim i sanitarnim odstrelom iz lovišta treba odstraniti:
– Lanad – oba pola koja su kržljava, mršava, jako rano ili jako kasno olanjena, kod blizanaca ona slabija, lanad sa telesnim nedostacima, bolesna, ranjena, povređena, iscrpljena bolešću
– Podmladak grla starosti jednu-dve godine kad su slaba, zaostala u porastu i razvoju, bolesna, ranjena ili povređena. Muška grla sa slabo razvijenim rogovljem, uskim ili jako širokim rasponom rogovlja, deformisanim rožištem, rogovljem u vidu „perike“ ili „kvrge“, sa tankim i kratkim rogovljem. Ovde treba voditi računa o srnama dvizicama koje treba maksimalno štedeti, kao i vredna muška grla koja su pravilno razvijena sa dobrim budućim trofejima.
– Srednjodobna grla – starosti tri-četiri godine koja su se sa navedenim nedostacima „provukla“ kroz klasu mladih grla. Srednjodobna ženska grla koja se pare jako rano ili jako kasno i tako produžavaju period parenja, što jako negativno deluje na kondiciju srndaća, „jalove“ i one srne koje vode slabu lanad, zatim ranjene, povređene i bolesne srne. Kad se odstreljuje srna koja vodi lane, odstreljuje se i lane, ali tako da se najpre odstreli lane, pa onda srna. Srednjodobna muška grla u ovoj starosnoj klasi se izlučuju kad nemaju trofej u kategoriji „šesterca“, sa slabo razvijenim rogovljem nepravilnog oblika, sa jako oštrim parošcima ili jako tupim – trulim vrhovima parožaka, kad su ranjena, povređena i bolesna. S obzirom na to da u ovoj klasi starosti muška grla pokazuju kakav će dati trofej, uzgojni odstrel u ovoj klasi starosti je najintenzivniji.
– Zrela grla – oba pola kad su telesno oslabila bez obzira na uzroke, zatim ranjena, povređena i bolesna grla, te srne koje se lane rano ili kasno i koje vode slabu lanad. Sprovođenju mera uzgojnog i sanitarnog odstrela treba posvetiti posebnu pažnju u smislu angažovanja najiskusnijih i najstručnijih lovaca, uz sprovođenje maksimalnog nadzora.
Redovni (trofejni) odstrel podrazumeva odstranjivanje iz lovišta prvenstveno muških grla koja nisu bila obuhvaćena uzgojnim odstrelom, a tek onda normalno razvijenih i zdravih trofejno vrednih grla. Ovaj odstrel predstavlja „žetvu“ dobro gajene divljači koja, pored trofeja, daje meso i kožu. Dobra i jaka muška grla u redovnom odstrelu treba odstreliti tek po završetku parenja u tekućoj lovnoj godini, da bi ostvarila još jednu generaciju potomstva. Smatra se da ukupan broj ovih grla u toku godine iznosi tek četvrtinu od ukupnog broja srndaća planiranog za odstrel.
Što se tiče vremenskog sprovođenja odstrela, treba se pridržavati pravila da se uzgojni odstrel sprovodi u toku lovne sezone, a sanitarni tokom cele lovne godine, dok se redovni odstrel sprovodi takođe u vreme lovne sezone.
Redukcioni odstrel, koji podrazumeva odstranjivanje suvišnih grla oba pola, primenjivaće se kod pojave viška grla iznad ekonomskog kapaciteta u lovištu.
Na osnovu Naredbe o vremenu lova lovostajem zaštićene divljači („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 3/10) srndać se lovi od 15. maja do 15. septembra, a srna i lane od 1. septembra do 31. decembra tekuće godine. Odstrel srneće divljači dozvoljen je puškom sa icevi najmanjeg kalibra 5,6 mm i zrnom težine najmanje 3,5 grama.
Izvor: Darko Jovanić/Lovački savez Republike Srpske
Foto: Pixabay