Iako su prvi čokoti vinove loze u Belgiji zasađeni tek pre 20 godina, proizvodnja vina u toj zemlji veoma se brzo širi i razvija, a tome ne pogoduju samo finansijski podsticaji ili nove sorte, već i – promena klime.
U najvećem belgijskom vinskom skladištu sazreva „šampanjac“ koji će za dve godine biti spreman za prodaju. Toliko je, naime, potrebno tradicionalnom postupku vrenja koji je razvijen pre više od 200 godina u francuskoj pokrajini Šampanj.
Ali, vinar Arno Leroj ne sme svoje penušavo vino da nazove „šampanjcem“ zato što su njegovi vinogradi nekoliko kilometara severnije od granice sa Francuskom.
Uprkos tome, njegov otac nije oklevao da posadi vinovu lozu u Belgiji, priča Leroj.
– Klima je sada ovde kao što je pre 40 godina bila u Šampanju. To znači da su uslovi idealni: zime su bogate padavinama, leta sunčana, ali ne suviše vrela, a to su uslovi u kojima nastaje dobro penušavo, suvo vino tog regiona.
Lerojev otac, trgovac vinom, kupio je 2002. južne obronke brežuljaka oko mesta Olšena. Porodica danas na svom imanju proizvodi godišnje 200.000 flaša penušavog vina i najveći je proizvođač vina u Belgiji. Vino je toliko traženo da mora unapred da se naruči, još tokom procesa sazrevanja. Gotove flaše se razgrabe za samo nekoliko sedmica.
U zemlji piva, kao što je Belgija, istorija vinarsta nije duga. Tek pre 20 godina prvi poljoprivrednici okušali su sreću i počeli da sade vinovu lozu. Od tada se to velikom brzinom proširilo. Tako je 2012. u Belgiji proizvedeno nešto manje od 300.000 litara vina, a već 2015. godine milion. Tome doprinosi i regionalna politika.
– Uz finansijske podsticaje, mi se staramo i za bolje obrazovanje vinogradara, kao i za reklamiranje belgijskih vina – kaže valonski ministar poljoprivrede Rene Kolin.
Kvalitet vina se tako za samo nekoliko godina osetno poboljšao.
U međuvremenu je na teritoriji skoro cele Belgije počela da se uzgaja vinova loza, ne samo duž granice sa Francuskom. Francuz Romen Bevijar je pre nekoliko godina na drugom kraju Belgije, uz granicu sa Holandijom osnovao zadrugu „Vin de Liège“. Brzo je pronašao 2.000 članova i dovoljno početnog kapitala, i već 2014. njegovo prvo belo vino našlo se u prodaji.
Tri godine kasnije, Bevijar je već proizvodio 50.000 flaša godišnje. Sada je svoju ponudu proširio i na penušavo, kao i na crno vino. A njegovo bio-vino toliko je traženo da on ne uspeva da zadovoljiti potražnju. Kad sazri, Bevijarovo vino rasproda se u vrlo kratkom roku. On sada zato namerava da udvostruči proizvodnju na 100.000 flaša godišnje.
Topla leta poslednjih godina išla su Bevijaru na ruku. To je bilo naročito dobro za crno grožđe, kome je po pravilu potrebno toplije vreme nego belom. Međutim, promena klime i finansijski podsticaji nisu jedini razlog zbog kojeg se uzgoj vinove loze proširio po Belgiji.
Poslednjih godina naučnici razvijaju nove sorte, posebno otporne na vremenske promene i bolesti koje zbog njih nastaju. Vinar Bevijar polaže nade u vinovu lozu jednog nemačkog instituta.
Ali i kod novih sorta vinove loze, od vremena zavisi hoće li neko godište biti dobro ili loše.
– Ovo vreme je za nas savršeno – kaže Bevijar dok napolju teška decembarska kiša dobuje po prozorima.
Kiša tokom zime neophodna je za njegove mlade čokote. Oni u tom periodu moraju dobro da se napiju vode, jer će tako preživeti i periode suše tokom leta, što je najčešći slučaj u Belgiji.
Dok proizvodnja vina u Belgiji brzo raste, u nekim drugim delovima Evrope ona opada. Francuski vinogradari su se poslednjih godina sve češće suočavali s negativnim posledicama promene klime, kaže belgijski agronom Bernard Bodson. Kasni mraz posle kojega bi usledila ekstremna suša i vrućine tokom leta, ove godine su doveli do jako slabog uroda u Francuskoj.
Pa ipak, belgijsko vino neće u skorijoj budućnosti igrati važniju ulogu na međunarodnom tržištu.
– Radimo na tome da belgijsko vino učinimo poznatim i van belgijskih granica, ali trenutno se izvozi samo veoma mala količina vina – priča ministar poljoprivrede Kolin.
Domaća potražnja jednostavno je suviše velika da bi se belgijsko vino prodavalo i u inostranstvu, kaže i vinar Romen Bevijar.
Ni za Arnaoa Leroja, koji ima mnogo veće vinograde, izvoz naveliko još uvek nije tema.
– Mi naše penušavo vino šaljemo u belgijske ambasade širom sveta, a par sladokusaca dolazi i iz Francuske kako bi kupili naše vino. Ali, mi pravimo belgijsko vino pre svega za Belgijance.
Izvor: Deutsche Welle
Foto: Deutsche Welle, Vin de Liège