Kako se izboriti sa konkurencijom u svetu povrtarstva i velikim količinama povrća koje je teško plasirati na tržište i prodati u optimalnom roku nakon berbe? Jedno od mogućih rešenja su nova, manja pakovanja, koje mogu ponuditi i manji poljoprivredni proizvođači na pijacama, a ne samo megamarketi, kao i ulaganje u čuvanje svežeg povrća u hladnjačama.
Sveže povrće i voće predstavlja glavni izvozni artikal u mnogim zemljima, a u međunarodnoj razmeni najveći izvor prihoda. Ovakav značaj povrća i voća opravdava se visoko nutritivno-dijetetskim razlozima kojima zauzimaju vodeće mesto u ishrani. Zbog toga i postoji tendecija u svim zemljama da se kroz razne vidove pomogne poljoprivredna proizvodnja, da se poveća obim i kvalitet same proizvodnje. Međutim, čak i ako se ulože maksimalna sredstva u tehnologiju proizvodnje, vrlo poražavajuće su procene koje govore da se čak jedna trećina povrća proizvedenog u svetu baci, odnosno ne stigne da se pojede. Zbog toga je od izuzetnog značaja shvatiti važnost postupanja sa svežim plodovima, obezbediti adekvatno pakovanje, uslove čuvanja i dobar marketing, da bi se pomenuti gubici sveli na najmanju moguću meru.
Poljoprivredni proizvođači su svesni posledica gubitaka proizvedenog voća i povrća usled neadekvatnog čuvanja i neorganizovane prodaje. Gubitak kvaliteta i vrednost svežih produkata opada nakon berbe, rukovanja, čuvanja i distribucije.
Moderna pakovanja podrazumevaju jasno obeležavanje vidnim etiketama u kojima se nalaze sva relevantna obaveštenja koja su značajna za kupca – proizvođač, poreklo, tehnologija proizvodnje (da li je organska ili konvencionalna).
Pakovanja ponuđena tržištu treba da stvore sliku prepoznatljivog kvaliteta, ukusa, boje, svežine i mirisa koji će ih asocirati na zdrav, kvalitetan i svež proizvod, u malim ekološkim pakovanjima, sa produženim rokom svežine i brze pripreme u dinamičnoj svakodnevnici. Da bi se izbegli svi propusti u tržišnom procesu, uključujući i transport, mora se izvršiti vrlo stručna obrada tržišta rashlađenog povrća, imajući pri tom u vidu i zahteve krajnjeg potrošača. Pri odabiru klijenata (megamarketa i pijaca), treba voditi računa o potrebama savremenog potrošača kome je za jedan obrok potrebno pakovanje 4-5 različitih vrsta povrća, po mogućstvu različitih boja, jer je poznato da osim vizuelnog efekta, različito obojeno povrće poseduje različite nutricionističke vrednosti.
Primer je takozvano “semafor” pakovanje koje je pravi hit u svetu (crvena, žuta i zelena paprika). Osim toga, kućne zalihe u ubrzanom tempu života obično propadaju neiskorišćene. Ranije je bilo sramota kupiti na pijaci dve paprike, glavicu crnog luka, po jedan paradajz i krastavac, a danas je upravo to ono što tržište traži. Radi se o veoma dinamičnom tržištu sa rapidnim urbanim razvojem, sa promenom stila života i radnog vremena. Kupac nema vremena da ide od tezge do tezge, od jedne do druge radnje da bi nabavio potrebne namirnice, već mu se na jednom mestu, u malim pakovanjima, mora ponuditi sve ono što mu je potrebno za dnevni obrok. Međutim, nije opisani kupac jedina ciljna grupa, već i svi oni kojima je kvalitet na prvom mestu: porodice sa manjim brojem članova, oni koji žive sami, kao i oni koji znaju da uživaju u svakodnevnom obroku i povrću kao neiscrpnom izvoru vitamina.
Naravno, pakovanje mora u propisanom roku sadržati zadati kvalitet. Proizvođačima se mora naglasiti da kvalitet mora biti ujednačen i da pakovanje mora u svakom momentu sadržati vrednosti označene na deklaraciji, što zavisi od uslova čuvanja.
Proizvod mora da ima pristupačnu cena za krajnjeg potrošača (pogotovu domaćeg kupca). Naročito je od velike važnosti dobra organizacija proizvodnje i prispeće svežeg povrća u kontinuitetu po kalendarskim mesecima, te mogućnost prisustva rashlađenog povrća na probirljivo tržište potrošača tokom cele godine.
Da bi prodaja bila organizovanija, potrebno je da se proizvođači udružuju i ponude što širi asortiman robe, jer kao pojedinci ovakvu raznoliku ponudu i prodaju ne mogu postići.
Potrebna su i nova znanja iz oblasti čuvanja svežeg voća i povrća, kao i vrstama pakovanja. Tehnologija čuvanja, temperaturni režimi i modifikovana atmosfera definišu uslove za svaku vrstu pojedinačno i moraju se ispoštovati da bi se kvalitet očuvao.
Stvarni trenutni gubici zbog neadekvatnog skladištenja, pakovanja i distribucije su glavni motiv za reorganizaciju proizvodnje i prodaje povrća kod malih gazdinstava.
Izvor: Dipl. Inž. Maja Sudimac, PSSS Institut Tamiš
Foto: Pixabay