Profesor matematike koji je ušao u posao sa orasima

501

Matematika mu je poziv, a orah ljubav i hobi, ali to ne znači da na njemu ne zna da zaradi. Veljko Adamović, mašinski inženjer i profesor nauke o brojevima u Valjevu u obližnjoj Valjevskoj Kamenici im savremenu plantažu oraha, a za AgroTV je govorio o nekim zabludama oko gajenja oraha i idejama kako bi ljudi mogli da unaprede uzgoj.

– Za prodaju orah nije problem. Kupaca ima, mada cena zna da bude problematična. Sada cena pada nedeljno, a počela je sa 900 dinara za kilogram. Koliko će ići, videćemo. Ali, ljudi kada gledaju da krenu s orahom drže se primera iz knjiga, a oni važe za savršene uslove. U praksi je to teško ostvariti. U početku sam stavljao sve troškove na papir, ali brzo sam to bacio. Ne zna ko to tačno može da sračuna, svoj rad… Ja na ovaj posao i plantažu sada gledam kao na neku vrstu štednje, uloženi novac koja će da se kasnije uvećan vrati  – kaže Željko Adamović.

Adamović je pre 13 godina podigao zasad oraha na parceli od 1,35 hektara. Odlučio se za sortu dobro poznatu kod nas – rasna. Selekcija profesora Milovana Koraća iz Novog Sada je male bujnosti, a velike rodnosti i krupnog ploda. A, Željkova priča s orahom je počela neplanirano i iz zablude.

– Nasledio sam zemlju od majke i rešio da ne prodam nego da je pošumim. Kako mi se to sađenje svidelo kao aktivnost, rešio sam da dokupim još malo. Tada je zemlja ovde bila jeftina. Na nagovor prijatelja zasadio sam orahe, misleći da ću imati i „šumu“ i plod. Od šume ne bi ništa, jer se to orezuje na nisko, ali ploda ima – opisuje svoj voćarski početak Adamović.

Ali to što je mislio da će imati šumu oraha nije bila jedina zabluda u kojoj je Željko s početka bio.

– Mislio sam i da oko oraha nema mnogo posla, što je tačno samo u početku kada su sadnice male. Posla tu ima dosta, ko očekuje da ga nema, bolje da ga ne sadi. Sada samo prskanje zna da traje i po dva dana. A i para sam potrošio bar 50 odsto više nego što sam planirao na početku – napominje ovaj voćar.

Adamović je po sadnji uvideo da ni njegova zemlja baš ne odgovara orasima, i trebalo je tu šestu ili sedmu klasu zemljišta poboljšati dodavanjem kalijuma i fosfora, zatim kreča zbog smanjivanja kiselosti…

Danas ima 115 sadnica i sistem za navodnjavanje sa barom.

– Kod kupovine sadnice treba biti oprezan. Po savetima prijatelja agronoma sam našao sadnice i primile su se 100 odsto. Ali to je tek početak posla, taj trošak od 1.700 evra za sto sadnica – napominje Željko.

Sada posle više od decenije od sađenja, posla ima još više. Plantaža se đubri tri ili četiri puta, prvo sa 6:12:24 pa 16:16:16 i na kraju jednom ili dvaput KAN-om. Tu ode 700 kilograma materijala.

Zimsko prskanje je obavezno a posle ide sistemsko u maju, pa u junu. Rezidba je, takođe, obavezna, i to moraju da rade stručni ljudi… Tu je i tarupiranje i košenje, plantaža se održava „kao ledina“ jer se posle pete godine zemlja više ne tanjira.

Posla ima, a Željkovi orasi još nisu ni u punoj rodnosti jer ona je od 15 do 60 godine.

– Međutim, orah vam pokrije troškove svojim rodom već od svoje šeste ili sedme godine – ističe Adamović.

Za svoje voćke Željko kaže da su začuđujuće dobro podnele sušu 2022. godine.

– Izneo je orah rod bez problema. Dobio sam oko 2,2 tone. Videćemo koliko se pri tome iscrpeo kada bude stigao sledeći rod, tek tada ćemo znati pravu štetu od suše. Po knjigama je u punom rodu prinos oko četiri tone po hektaru, ali ne znam nikog ko to ima u praksi – kaže voćar.

Taj rod trebalo bi obrati, osušiti, sortirati i iskrckati… U delu posla dobro je došla činjenica da je Željko po struci inženjer.

– Hteo sam da kupim kalibrator i kada sam video na internetu kako to izgleda rekoh pa ovo bih i ja mogao da napravim. Malo-pomalo, uz greške i popravke, napravilo sam mašinu za kalibrisanje i potom i za krcanje. Ovakva mašina košta desetak hiljada evra, ali mnogo znači. Ipak, najteži posao obave deca, ručno probiranje posle mašine. Mogu da proberu i do 50 kilograma dnevno, a plaćam 100 dinara po kili – objašnjava Željko.

Na kraju, ističe Željko Adamović, u ovaj posao ili hobi se ulazi zato što neko voli, a ne zato da bi zaradio.

– Kada pogledam neki voćnjak, nebitno koja je kultura, ja tu ne vidim koliko taj čovek zarađuje već koliko je tu rada ugrađeno da bi to bilo tako lepo, jer znam koliko tu posla ima – zaklučuje Adamović.

Izvor: Agro TV, 24sedam

Foto: Agro TV


reklama