U skladištima ratara sa severa Crne Gore trenutno je na stotine tona neprodatog konzumnog i semenskog krompira. Pred novu sadnju, kažu proizvođači, dovedeni su u nezavidnu situaciju – bez zarade i novca za pripremu njiva.
Razlog za takvo stanje, objašnjavaju ratari, manje je pandemija, odnosno ograničen rad trgovine i ugostiteljstva. Vrata domaćeg tržišta za domaći krompir, kažu, zatvorio je, pre svega uvozni lobi. Crna Gora je prošle godine, prema podacima Monstata, uvezla krompira za 2,86 miliona evra, a u 2019. godini za 3,5 miliona evra.
– Situaciju u kojoj sam najbolje opisuje gorka istina da bih više „zaradio“ da minule dve godine nisam sadio krompir. Sada bih imao 20.000 do 30.000 hiljada evra više, ovako „sabiram“ gubitke. Ranije u ovo doba sve što bih namenio za prodaju bilo bi prodato, sada imam 30 tona neprodatog semenskog krompir i ne znam gde ću s njim – kaže ratar Radovan Bulatović iz kolašinskog sela Trebaljevo.
On objašnjava da za đubriva, zaštitna hemijska sredstva, pripremu njiva uskoro treba uložiti značajan novac. Od krompira nije bilo zarade, pa je, objašnjava, teško pronaći i način i motivaciju za novu sadnju.
Otkupna cena koju od kraja marta nudi država ne odgovora mu, pre svega jer prevoz do skladišta proizvođači sami plaćaju.
Bjelopoljac Goran Šćekić nije uspeo da proda oko 25 tona semenskog krompira. Pred novu sezonu kaže da je jedini način da ponovo zasadi 10 hektara njiva kredit i hipoteka na kuću.
– Proizvodnjom krompira bavim se skoro 14 godina. Saditi se mora, šta da radim s ovoliko semena. Posadićemo, davati prasadima, baciti… Tvrdim da je za sve kriv uvoz, odnosno, vrlo niske cene semenskog krompira A klase iz regiona. Poljoprivredne apoteke se, naravno, odlučuju da kupe taj, skoro duplo jeftiniji od našeg. U takvoj situaciji poljoprivredne apoteke uzimaju tek male količine od nas, ali nam plaćaju samo ono što prodaju. Što ne prodaju, vraćaju nam – kaže Šćekić.
Miloš Mišo Bulatović ne proizvodi semenski već konzumni krompir, ali i u njegovom magacinu je oko 30 tona neprodatog. Ranijih godina, priča, za svega nekoliko meseci je sve proizvedeno prodavao. Ove godine 10 meseci se uzaludno trudi.
– Zatvoreni ugostiteljski objekti, a u velikim trgovinskim lancima uvozni krompir. To nas je dovelo u ovu situaciju. U marketima sam lično ja video krompir iz Francuske, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Veliki je problem kako ove godine početi sadnju, kad nedostaje novca za zakup zemljišta, đubriva, zaštitna sredstva… – tvrdi on.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, kako su rekli „Vijestima”, prepoznali su nekoliko razloga poremećaj na tržištu merkantilnog krompira. Privremeno zatvaranja ili ograničavanja rada veleprodajnih, maloprodajnih i ugostiteljskih objekata je jedan od razloga.
– Dodatno, na uobičajeni plasman merkantilnog krompira, uticao je uvoz. To je u većoj meri pogoršalo situaciju u sektoru i dovelo do značajnijih poremećaja u ponudi i tražnji na crnogorskom tržištu – objašnjavaju u tom resornom ministarstvu.
U Crnu Goru je lani, kažu, uvezeno 7.184 tona merkantilnog krompira. Prosečna cena uvezenog krompira bila je 0,22 evra za kilogram. To je, tvrde, jedan od glavnih razloga da su se uvoznici opredelili za uvozni krompir, jer je domaći merkantilni krompir tada nuđen po znatno višim cenama.
U Ministarstvu tvrde i da su, pošto su ih proizvođači obavestili o nemogućnosti prodaje, odmah reagovali.
– Ministarstvo je 24. marta uvelo privremenu interventnu meru za pomoć skladištenju i povlačenju sa tržišta viškova krompira crnogorskih poljoprivrednih proizvođača. Tada je objavljen javni poziv za pomoć skladištenju i povlačenju sa tržišta viškova merkantilnog krompira. Na osnovu toga, pet privrednih subjekata podnelo je zahtev kojim su ponudili svoje kapacitete za skladištenje i povlačenje sa tržišta 1.050 tona merkantilnog krompira – kažu u Ministarstvu poljoprivrede Crne Gore.
Do sada su, tvrde, privredni subjekti povukli sa tržišta 700 tona viška krompira. Otkupna cena je 0,23 evra za kilogram, što je, tvrde, daleko više u odnosu na okruženje.
Od toga, objašnjavaju u Ministarstvu, 0,05 evra po kilogramu se odnosi na podršku povlačenju i skladištenju. Time će se, kako kažu, crnogorskim proizvođačima obezbediti kontinuirani otkup krompira i sačuvati njihov prihod koji imaju od poljoprivredne proizvodnje. Merom su, podsećaju, obuhvaćeni svi proizvođači iz Crne Gore.
– To je još jedan primer kako Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na čelu sa ministrom Stijovićem, izlazi u susret poljoprivrednim proizvođačima, kada nastupe iznenadne okolnosti. Stoga, nastavljamo partnerski, zajedno sa proizvođačima, u cilju ublažavanja negativnih posledica koje su se odrazile na sektor poljoprivrede – poručuju iz tog ministarstva.
Izvor: Vijesti
Foto: Pixabay, Free Images, Unsplesh
