Sa primenom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda postojaće mogućnost da meso i mesne prerađevine poreklom iz Srbije budu posebno označene, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Kao rešenje za trenutnu krizu u svinjarstvu, ovu vrstu pomoći nedavno su tražili i proizvođači, apelujući da bi posebno obeležavanje mesa u trgovinama moglo da bude deo rešenja za prekomerni uvoz i pad otkupnih cena.
– Da zabodemo srpsku zastavu u raf i kažemo ovde je meso koje je poreklom iz Srbije, a ovo je uvozno, pa vi ljudi ako imate želju, volju i patriotskog naboja u sebi, pa čak i ako je skuplje, možete da branite tako srpsko stočarstvo – rekao je Nedimović.
Koliko bi ovakva mera mogla da doprinese rastu prodaje domaćih proizvoda i da li proizvođači mogu da računaju na bezuslovni ekonomski patriotizam potrošača?
U Srbiji već postoji projekat Privredne komore Srbije „Čuvarkuća” koji pruža podršku domaćim proizvodima i proizvođačima. Žig, prema propozicijama, mogu da dobiju isključivo proizvodi napravljeni od najmanje 80 odsto domaćih resursa, a to se odnosi na rad, sirovinu i materijal.
Međutim, među onima koji su ispunili uslove i dobili mogućnost da koriste tu oznaku mali je broj onih koji se bave proizvodnjom mesa i mesnih prerađevina. Uglavnom je reč o malim i srednjim proizvođačima i proizvodima (i mesu) privatnih robnih marki nekoliko trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji.
– Kod velikih industrija imamo činjenicu da dosta njih za proizvodnju, osim domaćih, koriste i znatne količine uvoznih sirovina – kaže profesor Saša Veljković s Ekonomskog fakulteta angažovan na ovom projektu.
On naglašava da je kod „Čuvarkuće” važan i kvalitet, a ne samo poreklo proizvoda.
– Kod mesa u rinfuzu jedna šarža može biti dobra, druga lošija. Jedno domaće, drugo iz uvoza. Ovaj žig mogu da dobiju oni koji imaju ili upakovano meso pod kontrolisanim uslovima, sa posebnim standardima kvaliteta, ili prerađeno meso – objašnjava Veljković.
On dodaje da je saglasan da je proizvođača mesa i prerađevina koji su konkurisali za žig malo spram ukupnih količina koje se prodaju na našem tržištu.
Veljković navodi da je kod sokova, sireva… drugačija situacija. Prema njegovim rečima, u mlečnoj industriji malo je ostalo van „Čuvarkuće” što vredi jer su vodeće mlekare već u ovom sistemu, a slično je i u konditorskoj industriji.
– Komisije su prilično rigorozne. Dobijamo podatke iz carine o uvozu i izvozu za svakog proizvođača koji konkuriše za žig. U savetu su, recimo, dekani Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta, a angažovani su stručnjaci iz svih oblasti PKS – kaže Veljković.
On smatra da korist od žiga postoji i da trgovci već beleže pozitivne rezultate odnosno rast prodaje obeleženih proizvoda za 10 do 40 odsto. Ali, dodaje, da je jasno kako proizvođači ne mogu da računaju isključivo na ekonomski patriotizam ako ne postoji određeni nivo kvaliteta tih proizvoda koje stavljaju na tržište.
Agrarni analitičar Čedomir Keco i predstavnik grupacije uzgajivača tovne junadi smatra da nije problem čije je meso i napominje da je suština napisati sa koje farme ono stiže i vreme proizvodnje.
– Takva informacija je najvažnija za potrošače. Ovo jeste stav proizvođača junadi, ali mi nemamo problem s uvozom, već sa smrznutim mesom. Normalno je da svako od nas očekuje domaće meso, ali to nije realnost – navodi Keco.
Potrebno je analizirati i razgraničiti koji proizvođači proizvode recimo suhomesnate proizvode od domaće sirovine. Nužno je, dodaje, uraditi analizu i razgraničiti na koji način posluju te kompanije.
– Jer imamo i velike proizvođače koji nemaju ni jedno jedino klanje životinja, već od uvoznih sirovina proizvode navodno domaće proizvode – ukazuje Keco.
Prema njegovom mišljenju, prekomerni uvoz ne mora biti regulisan uvoznim taksama već izdavanjem dozvola za uvoz.
On je najavio i da je zbog interesa kupaca, a pre svega ekskluzivnih ugostiteljskih objekata, proizvodna grupa odgajivača tovnih goveda pri kraju da objavi sertifikat o kvalitetu junetine iz prirode Srbije.
Kako objašnjava, reč je o kvalitetnom uzgoju junadi, zaštiti i preradi mesa. Sertifikat će dobiti farme koje se pridržavaju kriterijuma koji su postavljeni. Recimo, da garantuju potrebne uslova ishrane i držanja stoke, da meso ne može biti hranjeno GM usevima, da koriste ispravnu vodu, imaju adekvatan prostor za smeštaj životinja.
– Dodelu sertifikata kontrolisaće komisija stručnjaka i obilaziti farme kako bi ustanovili da li uzgajivači poštuju dobru poljoprivrednu praksu. A klanica koja nabavlja meso imaće pravo da istakne ovaj žig. To će biti čist dogovor proizvođača i trgovaca u skladu s moralnim odnosom prema proizvodnji – naglašava Keco.
Izvor: Politika
Foto: Unsplash
