Novi trend u gajenju borovnice je premeštanje proizvodnje sa otvorenog polja u zaštićeni prostor – plastenike, staklenike, visoke tunele. Razlog tome su uglavnom klimatske promene, učestalost gradonosnih padavina, olujnih nepogoda, previsoko zračenje.
Postoje iskustva sa gajenjem borovnice pod protivgradnom mrežom koja značajno modifikuju mikroklimatske uslove u proizvodnom prostoru biljaka i na taj način posredno utiču na njihova biološka svojstva. Austrijanci koriste „Rain cap“, koji čine tri pokrivke: protiv grada, kiše i insekata. Toga kod nas još uvek nema.
S obzirom na klimatske promene koje se dešavaju, favorizuje se zaštićen prostor.
Gajenje u plastenicima je najnoviji trend i pravi izazov u proizvodnji borovnice. Ova tehnologija gajenja je još u sferi ispitivanja i u svetu i kod nas. Temperatura vazduha u plastenicima i bez dopunskog zagrevanja može biti viša za 10 i do 20 C stepeni nego spoljna, a i temperatura zemljišta, odnosno supstrata povećava se za 4 – 8 C. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je i bez dopunskg grejanja moguće dobiti ranije zrenje za 7 do 21 dan. U savremenim plastenicima sa sistemom za dopunsko zagrevanje, sistemom za regulaciju mikrolime (vlažnost, sunčevo zračenje), prinudnu ventilaciju možemo dobiti ranije zrenje i do dva meseca, povećanje prinosa i krupnoće ploda, poboljšanje nutritivnog kvaliteta ploda.
U svakom slučaju, dobijamo plodove van sezone, kada nema sveže borovnice u ponudi, a samim tim i cena je i znatno veća.
Gajenje borovnice u plasteniku gotovo da podrazumeva tehnologiju gajenja u saksijama sa supstratom. U plastenik možemo da smestimo i do 100 biljaka na 100 m2 i matematika je tu jasna – prinosom od 4 kg po žbunu sa 1 ara u plasteniku možemo da dobijemo 4.000 kg plodova, koje ćemo da prodamo po većoj ceni jer ćemo dobiti plodove van sezone.
Okolina Mladenovca je godinama poznata po plantažama borovnice, a površine pod ovim voćem se iz godine u godinu povećavaju. Borovničari ovog kraja imaju visokointenzivne zasade i prate sve novine u savremenoj tehnologiji proizvodnje borovnice.
Jedan od prvih proizvođača borovnice u Mladenovcu je Aleksandar Milić, koji se više od 15 godina bavi proizvodnjom borovnice.
Ove godine je odlučio da se oproba i u plasteničkoj proizvodnji borovnice. U plastenicima na poljoprivrednom gazdinstvu Milić u selu Šepšin, zasupljene su tri sorte djuk, huron i draper. Imajući u vidu da se radi o novoj tehnologiji pratili smo efekat izmenjene mikroklime u plasteniku na prinos, fizičke i hemijske osobine ploda borovnice, sorti Draper i Huron, koje su u IV vegetaciji.
Žunovi su posađeni u saksije od tvrde plastike, specijalno dizajnirane za uzgoj borovnice, zapremine 25 l. Saksije su napunjene supstratom marke „Legro“ i postavljene na podlogu od agrotekstila.
U plastenicima je konstantno vršeno merenje temperature i vlažnosti vazduha, a regulacija mikroklime vršena je provetravanjem. Sa gornje strane plastenici su premazani specijalnom emulzijom koja smanjuje UV zračenje.
Sva đubriva su primenjivana fertigaciono (kroz sistem za navodnjavanje), uz pomoć dva ubodna kapljača po saksiji. Vršena je provera i podešavenje pH i EC vrednosti vode i rastvora đubriva. Izbor i norme đubriva određivani su prema sadržaju hranljivih elemenata u supsratu, pH vrednosti supstrata, starosti biljaka, zahtevima prema hranljivim elementima po fenofazama i opterećenosti rodom. Uz svaku prihranu dodavan je kompleks mikroelemenata. Osim fertigacione prihrane u fazi do zrenja plodova urađeno je 8 tretmana amino kiselinama.
Prvi obojeni plodovi pojavili su se 12. maja, iako nije forsirano ranije zrenje i plastenici su intenzivno provetravani da bi temperature bila približna spoljašnoj. U sva tri plastenika berba je završena za 12 dana u 3 berbe, zahvaljujući ujednačenom zrenju plodova, a visoke temperature su doprinele ubrzanom zrenju.
Dobijeni rezultati prinosa, fizičkoh i hemijskog sastava ploda u plasteničkoj proizvodnji, 26.06.2022. godine, lokacija: PG Aleksandra Milića, Šešin:
Sorta DRAPER – Prosečan prinos po žbunu 3,73 kg. Prosečna masa bobica 2,85 g. Prosečan kalibar plodova 18,9 mm, % rastvorljive suve materije u plodu 13,2-13,9.
Sorta HURON – Prosečan prinos po žbunu 2,78 kg. Prosečna masa bobica 3,98 g. Prosečan kalibar plodova 22,6 mm, % rastvorljive suve materije u plodu 13,6-14,3.
Prosečan prinos po žbunu određen je merenjem težine ubranih plodova na digitalnoj vagi i sumiranjem prinosa iz svih berbi. Prosečna masa bobica određena je merenjem uzoraka iz svake berbe na digitalnoj vagi. Kalibar ploda određena je merenjem uzoraka iz svake berbe digitalnim šublerom. % rasvorljive suve materije određivan digitalnim spektofotometrom. Sva merenja urađena su laboratiriji PSSS Beograd.
Ostvareni prinos po žbunu u IV vegetaciji (žbunovi još nisu ušli u punu rodnost), masa, veličina plodova i procenat rastvorljive suve materije su pokazali je da proizvodnja u plasenicima utiče pozitivno na fizičke i hemijske osobina ploda, uključujući masu ploda, sadržaj rastvorljive suve materije i prinos po žbunu.
Na PG Milić ceo prinos je bio u ekstra i premijum kvalitetu, a dobijeni rezultati ukazuju da sledeće godine, kada borovnica stupi u punu rodnos možemo očekivati veće prinose po žbunu i preko 4 kg, bez umanjenja kvaliteta plodova.
Stoga, plastenička proizvodnja može biti uspešno primenjena u zasadima sa ciljem optimizacije tehnologije gajenja borovnice bez negativnog uticaja na kvalitet ploda.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da poštovanjem preporuka vezanih za optimizaciju tehnologije gajenja u zaštićenim prostorima se pruža mogućnost ostvarivanja intenzivne i visoko profitabilne proizvodnje borovnice.
Izvor: master voćarstva i vinogradarstva Radmila Koprivica, PSSS Beograd
Foto: Radmila Koprivica/PSSS Beograd, Envato
