Cvekla (Beta vulgaris L. var. conditiva Alef.) je dvogodišnja biljka koja se gaji radi dobijanja zadebljanog korena i listova. Nekada se koristio samo list koji je bogat mineralima i vitaminima, u ishrani se upotrebljavao u svežem stanju kao salata ili varivo.
Koren predstavlja najznačajniju sortnu oznaku. Po obliku srećemo četiri tipa: pljosnati, plosnato-okrugli, sferični i konusoidni. Ova osobina je stabilna sortna osobina, iako u nepovoljnim proizvodnim uslovima (zbijeno zemljište, loša obrada, vlažnost) često dolazi do pojave deformacija.
U zavisnosti od dužine vegetacije, sorte se dele na: rane (do 100 dana), srednje stasne (100-130 dana) i kasne (iznad 130 dana vegetacije).
Najbolje prinose cvekla daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskom materijom. Pogodna su aluvijalna zemljišta i černozem, dok na teškim zemljištima prisutna je pojava deformacije korena, slabiji prinos i pogoršan kvalitet. Najbolje uspeva na neutralnim zemljištima, dok na kiselim zemljištima prinosi su manji i slabijeg kvaliteta.
Obrada zemljišta za proletnju setvu započinje dubokim oranjem u jesen i proletnjom obradom. Kod cvekle se često susrećemo sa postrnom setvom u letnjem periodu. Za letnju setvu obrada je plitka i istovremena sa predsetvenom pripremom. Koren cvekle je kvalitetan ako je njegovo formiranje ravnomerno, ako nema zastoja ili poremećaja u razvoju. Iz tog razloga je neophodno da hraniva budu u lako pristupačnoj formi i u dovoljnim količinama. Prilikom dodavanja azotnih đubriva neophodno je voditi računa o količinama, jer prevelike količine ovog elementa povećavaju sadržaj nitrata. Cvekla zahteva puno kalijuma. Najbolje rezultate daje đubrenje na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta. Prosečne potrebe u hranivima iznose 50 – 100 kg/ha azota, 100 kg/ha fosfora i 100 -150 kg/ha kalijuma. Značajnu ulogu u rastu i razvoju cvekle ima i bor. U uslovima suše u toku vegetacije mogu se javiti simptomi nedostatka ovog elementa koji se manifestuje u vidu crnih pega na listu i korenu.
Pri proizvodnji cvekle u osnovnoj obradi zaorava se trećina ili 1/2 azota i dve trećine fosfora i kalijuma. Pred setvu se unosi preostala količina fosfora i kalijuma i do 1/5 ukupne količine azota. Preostala količina azota služi za prihranjivanje koje se obavija najčešće u dva navrata. Prvo, neposredno posle proređivanja, odnosno kad se pojavi drugi par listova, i drugo pred sklapanje redova, odnosno pre nego što lišće prekrije međuredni prostor.
Setva se obavlja u dva osnovna roka: proletnjom i letnjem periodu. Optimalni rok za proletnju setvu je april. Proletnji rok setve uglavnom je zastupljen u baštenskoj proizvodnji. Letnja setva obavlja se nakon skidanja predhodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je od 1. do 15. jula. Seje se u redove, razmak između redova je 50 cm, ili u dvorede, četvorede ili petorede pantljike. Seme se ulaže na dubinu od 3 cm.
Od mera nege se primenjuje navodnjavanje, proređivanje, prihranjivanje, okopavanje i zaštita od bolesti i štetočina. U postrnoj setvi navodnjavanje je obavezna mera nege. Najveće su potrebe u periodu do punog nicanja. U periodu porasta lisne mase neophodna je umerena vlažnost, a u periodu rasta tehnološkog korena neophodno je intenzivno navodnjavanje. Sa navodnjavanjem se prekida mesec dana pre vađenja korena. Zalivna norma trebalo bi da prokvasi sloj od 40 cm.
U redovnoj proizvodnji u slučaju da se seje seme u vidu klubeta neophodno je izvesti i proređivanje na razmak od 6 do 10 cm biljka od biljke.
Međuredna obrada se obavlja čim se ukažu redovi, a ostala po potrebi dok se ne sklope redovi.
U toku vegetacije neophodna je primena azota u lakopristupačnim oblicima. Okvirne doze u intenzivnim uslovima proizvodnje iznose 200 kg/ha.
Zaštita useva
Na usevu cvekle od štetočina najčešće se javljaju buvač, sovice i moljac. Što se tiče bolesti u toku vegetacije, u zavisnosti od vremenskih prilika najznačajnije su pegavost lista i pepelnica. U zavisnosti od pojave i intenziteta pojave bolesti i štetočina izabrati odgovarajući pesticid.
Cvekla se bere u punoj tehnološkoj zrelosti, ali u svakom slučaju pre pojave prvih mrazeva. Skladištenje cvekle moguće je na temperaturi od nula stepeni.
Prinos se kreće od 20 do 30 t/ha.
Izvor: Mr Anka Kačarević, PSSS Mladenovac
Foto: Pixabay