Proizvodnja duvana u Semberiji je na ivici opstanka. Preduzeće „Duvan“ opterećeno je zalihama iz proteklih godina i problemom plasmana, tako da posluje na ivici rentabilnosti, a poljoprivrednici zbog visokih cena repromaterijala i niske otkupne cene duvana, ostaju bez zarade. Zbog toga mnogi napuštaju ovu proizvodnju.
U Semberiji je počela setva duvana, a za svojih 78 kooperanata setvu obavlja preduzeće „Duvan“. Zasejane kontejnere preuzimaju kooperanti da bi na vodenoj podlozi proizveli rasad i u maju presadili na njive.
Ove godine proizvodnja će biti manja za 50 hektara u odnosu na prošlu godinu. Skup repromaterijal i niska cena duvana mnoge su primorali da napuste ovu proizvodnju.
Bato Perić iz Ljeljenče duvan će zasaditi na 7 hektara.
– Posao ide sve lošije, pa sam morao smanjiti zasad. Sve je prilično skupo pa ne znam dokle ćemo ići – kazao je Perić.
U mnogim porodicama proizvodnja duvana je tradicija, ali s obzirom na to da je zarada sve manja, a cene repromaterijala i dnevnice radnika rastu, mnogi kažu da će zasaditi duvan još ove godine.
– Sušare će otići na otpad, a u njih su uložene velike pare. Ostale su mašine i sva oprema koju nemamo kome prodati. Pokušaću još ovu godinu zasaditi pa ću videti šta će se dešavati. Ako se ništa ne promeni, moraću napustiti proizvodnju – kaže Ljubomir Radovanović iz Ljeljenča.
Zbog niske otkupne cene koja se već 20 godina nije menjala, pojedini proizvođači plasirali su deo proizvodnje na crno tržište gde je cena tri puta veća. Zbog toga je preduzeće „Duvan“ trpelo probleme i bilo je primorano da im otkaže saradnju.
U „Duvanu“ kažu da bi podigli otkupnu cenu, ali ne mogu ostvariti zaradu jer na lageru imaju 500 tona duvana.
– Pojavile su se multinacionalne kompanije kojima nismo interesantni, mi smo za njih sitni i nemamo plasman. Znači oslonjeni smo na trgovce i zato je teško postići adekvatnu cenu – istakao je Čedo Gotovčević, direktor „Duvana“.
Za proizvodnju duvana na jednom hektaru potrebno je uložiti 4,5 do 5.000 KM. Otkupna cena godinama se nije menjala – prva klasu je 4 KM po kilogramu, druga 3,60 KM, a treća, koja je i najzastupljenija u proizvodnji, je 3 KM po kilogramu, što je nedovoljno za troškove proizvodnje.
Izvor: RTRS
Foto: Pixabay, Unsplash