Ječam (Hordeum vulgare) se ubraja u najznačajnije ratarske biljke, a po površinama na kojim se gaji u svetu nalazi se na četvrtom mestu, iza pšenice, pirinča i kukuruza.

Proizvodi od ječma – zrno, slama, cela zelena biljka – koriste se za ishranu stoke, ljudi i u industrijskoj preradi.

Ječam se koristi za ishranu stoke kao koncentrovana ili kabasta stočna hrana (zelena biljka). Velike količine proizvedenog zrna ječma služe kao sirovine za industrijsku preradu, pre svega u industriji skroba i alkohola. Međutim, proizvodnja slada i piva, najčešći je vid industrijske prerade ječma.

Poseban značaj ječma ogleda se u mogućnosti njegovog gajenja u vrlo različitim agroekološkim uslovima. On ima vrlo širok areal gajenja zahvaljujući postojanju jarih i ozimih formi, odnosno krmnih i pivskih.

Tehnologija proizvodnje zasniva se na opštim principima ratarstva, kao i na konkretnim biološkim osobinama biljne vrste, odnosno, prilagođenost na klimu i zemljište. Sorta je nosilac prinosa i kvaliteta zrna. Kod izbora sorte trebalo bi imati na umu konkretne agroekološke uslove i karakteristike zemljišta.

Setva ječma

Najbolji predusevi za ječam su oni koji rano napuštaju polje i omogućavaju blagovremenu predsetvenu pripremu zemljišta i setvu. Pivski ječam reaguje na povećane količine azota u zemljištu pogoršanjem kvaliteta zrna. Ukoliko je predusev racionalno đubren azotom, količina azota je manja, pa su šećerna repa i krompir dobri kao predusevi pivskom ječmu. Predusevi za krmni ječam mogu biti sve okopavine, leguminoze i druge krmne biljke. Jari pivski ječam postavlja, takođe, određene zahteve prema predusevu. S obzirom na vreme setve, postoji mogućnost korišćenja više preduseva nego kod ozimog ječma. Najsigurniji predusev je suncokret, zatim slede soja i merkantilni kukuruz.

Kvalitetna obrada, odnosno predsetvena priprema, omogućava pravovremenu kvalitetnu setvu i potpuno i ujednačeno nicanje ječma. Ovo je veoma važno zbog uslova bokorenja. S obzirom na to da se za setvu koristi manje semena, u odnosu na pšenicu, neophodno je biljkama ječma omogućiti intenzivno bokorenje i formiranje optimalnog sklopa.

Poznato je da se jari ječam seje tokom februara, kad je to moguće zbog vremenskih prilika. Za ječam je veoma važno da se odredi optimalna gustina setve, jer redak kao i pregust sklop, utiču na prinos i kvalitet zrna. Većina sorti ječma se dobro bokori. Pri gustini setve od 350-450 klijavih zrna (180-190 kg/ha semena), može se očekivati maksimalni prinos u svim godinama. Setva se obavlja kvalitetnim žitnim sejalicama.

Pre osnovne obrade trebalo bi uneti u zemljište sve predviđene količine đubriva, kako za ozimi, tako i za jari ječam. Njihova količina zavisi od nivoa plodnosti zemljišta i očekivanih prinosa. Prilikom pripreme đubriva trebalo bi imati u vidu sortne razlike i rok setve, pa je najbolje uraditi agrohemijsku analizu zemljišta kako bi se utvrdila tačna količina mineralnih đubriva. Ukoliko analiza nije urađena, neka optimalna količina đubriva iznosila bi 200-250 kg/ha formulacije 10:30:20 ili 250-300 kg/ha 15:15:15. Upotreba azotnih đubriva se može u potpunosti kontrolisati. Na bazi analize zemljišta na sadržaj mineralnog azota, može se precizno odrediti doza azota u prihrani da ne ugrozi kvalitet zrna, a omogući visok prinos.

Izvor: dipl. inž. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay