Da bi gajenje lešnika bilo uspešno, i kako bi prinosi bili zadovoljavajući, mora se voditi računa o nizu faktora koji utiču na rentabilnost proizvodnje. Stoga je neophodno poznavati biljku, uslove koji joj odgovaraju, tehnologiju proizvodnje i sve ostalo što bi moglo uticati kako na količinu, tako i na kvalitet prinosa.
Gajenje lešnika na pravilan način može biti visoko unosna proizvodnja. To je dugogodišnja investicija, jer se prvi prinos može očekivati od šeste do desete godine uzgoja. Istina, lešnik daje plodove već u trećoj godini, ali taj prinos nije značajan. Vek eksploatacije lešnika je do pedeset godina, a životni vek je i do sto godina.
U punom rodu prinos po stablu iznosi 8 – 12 kilograma, dok pola od toga otpada na ljusku. Prinos lešnika u zavisnosti od raznih faktora kreće se od 2,2 do 3,6 tona po hektaru sa ljuskom. U našoj zemlji okvirna cena očišćenog lešnika u otkupu iznosi od 600 do 800 dinara po kilogramu, što znači da ukoliko bi imali prinos od dve tone očišćenog lešnika po hektaru, ostvarili bi zaradu od 10.000 eura (ako pretpostavimo cenu od 600 dinara za kilogram). Naravno, od ove sume treba odbiti troškove radne snage, zaštite, upotrebe mehanizacije i goriva.
Najveći svetski proizvođač je Turska, sa više od 75 % ukupnog prinosa lešnika u svetu. Sledi Italija sa 11%, Sjedinjene Američke Države i Azerbejdžan sa po 3%, zatim Španija i Iran sa 2%.
Prapostojbina leske je istočna Azija, odakle se raširila na zapad, ka Maloj Aziji, južnoj Evropi i severnoj Africi. Leska je jedna od najstarijih korisnih biljaka, poznata čoveku još od kamenog doba. Prema botaničkoj klasifikaciji pripada klasi Dicotiledonae, redu Fagales, familiji Betulaceae, rodu Corylus i vrsti Corylus avellana.
Sadnja novog zasada leske je radnja kojoj treba posvetiti posebnu pažnju, jer se ovom operacijom neizbežno utiče na celokupan produktivni i ekonomski ciklus zasada. Pre podizanja zasada potrebno je uraditi fizičko-hemijske analize zemljišta, kako bi se pažljivo procenila njegova pogodnost za sađenje leske. Za dobijanje uniformnog zasada, s dobrim procentom prijema, potrebno je odabrati najbolje sadnice koje imaju razvijen korenov sistem, po mogućnosti dve godine stare, bez znakova napada bolesti i štetočina, i sa garancijom o autentičnosti sorte.
Zemljište za podizanje zasada leske se priprema u periodu jul – avgust, pri umerenoj vlažnosti, dubokim oranjem – rigolovanjem ili podrivanjem cele površine koja treba da se zasadi. Odabir razmaka sadnje je povezan sa mnogim faktorima kao što su plodnost zemljišta, odabir oblika krune, mogućnost vršenja navodnjavanja i primena mehanizacije.
Kod leske se primenjuju tri uzgojna oblika: žbun, žbunasta vaza i stablašica u vidu vaze.
Leska je osetljiva na nedostatak vode. Manjak vlage dovodi do vegetativne neravnoteže, uzrokuje smanjenje rasta biljke, ograničava formiranje izdanaka i diferencijaciju pupoljaka, podstiče otpadanje plodova, neizbežno smanjuje rod i formiranje ljuske. Navodnjavanje zasada po sistemu „kap po kap“, u početku se postavljalo nadzemno, obzirom na niže troškove korišćenja i lakšu kontrolu i održavanje sistema, međutim danas se sve više širi podzemno navodnjavanje.
Cena sistema „kap po kap“ se kreće od 1000 eura ukoliko sami postavljate sistem, pri čemu je u ovaj iznos uračunata vrednost creva, kapaljki, krajeva, nastavaka, priključaka sa slavinom, filtera, cisterne i pumpe, do 2000 eura i više, ukoliko bi angažovali firmu koja se bavi profesionalnim postavljanjem ovog sistema.
mr Mladen Pavlović, PSSS Padinska Skela
Foto: Pixabay
