Mak (Papaver somniferum) je jedna od najstarijih gajenih kultura, a u pitanju nije samo uljana već i vrlo važna lekovita biljka.

Seme maka sadrži 50-60% ulja. S obzirom na to da je makovo seme vrlo skupo za proizvodnju ulja, mak se u najvećem postotku koristi kao sirovina u konditorskoj industriji. Drugi važan proizvod ove biljke su čaure koje služe kao sirovina od koje se estrahuju alkaloidi: morfijum, kodein, papaverin, i dr, a koji mogu imati primenu u farmaceutskoj industriji. U mnogim zemljama Azije, mak se gaji uglavnom za opijum, dok su seme i ulje sporedni proizvodi.

U odnosu na to da li se gaji za seme ili opijum, postoji podela u dve grupe: uljane i opijumske. Opijumski mak se odlikuje dobro razvijenim sistemom mlečnika, koji izdvajaju obilan mlečni sok. Formira čaure sa debelim zidovima, nesegmentirane i glatke po površini. Listovi su debeli i pokriveni voštanom prevlakom, cvetovi su beli, belo-cvenkasti ili ljubičasti. Uljni mak nema mlečnog soka ili ga ima u vrlo malim količinama, čaure su sa tankim zidovima, segmentirane i neravne po površini. Listovi su bez ili sa slabom voštanom prevlakom, a cvetovi su crvenoljubičasti, crvenkasti ili svetloljubičasti.

U odnosu na rok setve mak delimo na: ozimi i jari.

Morfološka svojstva

Koren je vretenast i slabo razvijen i ide u dubinu do 1 m. U površinskom sloju razvija bočno korenje. Stabljika je uspravna, okrugla, glatka, dosta krhka. Visina varira od 120 – 160 cm, od osnove ili sredine stabljike počinje grananje u 2 do 10 grana. List je sa peteljkom, a gornji bez peteljke, plavozelene boje. Cvetovi su samooplodni, s mogućom stranooplodnjom. Boja cveta se kreće od bele, roze, crvene do ljubičaste. Plod je čaura različitog oblika u zavisnosti o kojoj se populaciji maka radi. Seme je sitno sa prosečnom težinom 1.000 semena od 0,45g. Po boji može biti belo-žuto, sivo, plavo, crvenkasto, crno, maslinasto. Viševekovno gajenje maka u širokom geografskom arealu dovelo je do prilagođavanja raznim klimatskim uslovima, tako da su prirodnom selekcijom stvoreni ekotipovi ustaljenih osobina, te imamo ozime i jare varijetete. U našoj zemlji nema selekcionisanih sorti. Trenutno se u postupku priznavanja nalaze tri sorte.

Agrotehnika

Plodored – Mak ne podnosi monokulturu. Na isto mesto može da se seje tek posle 5-6 godina. Dobri predusevi su oni koji ostavljaju zemljište nezakorovljeno, plodno i neisušeno. Dobri predusevi su zrnene mahunjače, rane okopavine i strna žita. Mak je dobar predusev za zrnene mahunjače i strna žita.

Obrada zemljišta – Mak zahteva srednje duboku obradu, dubine 25-35 cm. Odmah posle skidanja preduseva neophodno je započeti obradu zemljišta na dubinu od 15 cm uz istovremeno drljanje. Posle 20-30 dana ore se na punu dubinu. Pred setvu, pored predsetvene pripreme, preporuka je da se zemljište povalja sa lakim valjkom, ukoliko zemljišni uslovi dozvoljavaju. Za jari mak, radi lakše predsetvene obrade, preporuka je da se zemljište delimično poravna još u jesenjem periodu.

Đubrenje – Prema navodima Fulara (1968.) za prinos od 1,2 t/ha mak iznosi iz zemljišta 71 kg azot, 25 kg fosfora i 73 kg kalijuma. Mak dobro reaguje na primenu organskih đubriva. Za ozimi mak preporuka je da se organska đubriva primene u predusevu, a za jari mak pred osnovnu obradu u količini od 15-20 t/ha dobro zgorelog stajnjaka.

Prosečne količine hranljivih materija za đubrenje maka su 60-70 kg azota, 35-50 kg P2O5 i 40-60 kg K2O po ha. Dve trećine fosfora i kalijuma potrebno je uneti sa osnovnom obradom, a ostatak sa jednom polovinom azota uneti predsetveno. Preostalu količinu azota uneti posle proređivanja maka, odnosno u fazi 4-5 listova. Za mak je karakteristično da resorbuje veliku količinu bora iz zemljišta. Nedostatak bora izaziva trulež korena, kao kod šećerne repe. Ukoliko postoji potreba primene ovog elementa preporuka je da se unese 5-10 kg/ha ovog elementa.

Setva – Mak se seje u jesen ili u proleće u zavisnosti od tipa maka. U jesenjem roku optimalni rok setve je kraj septembra do polovine oktobra. Za jari mak je jako bitno da bude posejan čim zemljišni uslovi dozvole ulazak u parcelu. Setva bi trebalo da bude ranija od setve jarih strnih žita. Mak se seje vrstačno. Razmak između redova je 40-60 cm, a razmak u redu 15 cm. Optimalan broj biljaka po hektaru iznosi 130.000. Potrebna količina semena za setvu zavisi od tipa sejalice sa kojom se seje, a orjentacione količine iznose oko 4-5 kg/ha. Dubina setve iznosi 1-1,5 cm. Posle setve usev treba povaljati.

Nega useva

Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 10-11 stepeni. Pri povoljnoj vlažnosti zemljišta mak niče za 5-10 dana. Čim se ukažu redovi, usev je neophodno kultivirati. U periodu od setve do cvetanja mak zahteva manje toplote, a više vlage. Suvo i sunčano vreme mu pogoduje jedino u doba cvetanja. Bitan momenat u proizvodnji maka je i proređivanje koje je neophodno obaviti blagovremeno u fazi 3-4 lista. U redovne mere nege spada i zaštita od bolesti, pre svega plamenjače i zaštita od makove pipe.

Žetva

Žetva maka se obavlja u fazi potpune biološke zrelosti semena. Ova faza se manifestuje tako što čaure stvdnjavaju, postaju žutomrke, pri protresanju seme zveči u njima. Žetvu bi trebalo obaviti po suvom i sunčanom danu kad su čaure potpuno suve. Prikuplja se ručno ili žitnim kombajnima uz određena podešavanja. Makovo seme se može čuvati sa vlažnošću najviše do 10%. Prinosi semena se kreću od 0,4-1,2 t/ha.

Izvor: Mr Anka Kačarević, PSSS Padinska Skela

Foto: Pixinio, Pixabay