Proizvodnja maline van sezone – mogućnosti i izazovi

174

Malinarstvo je jedna od retkih ekonomskih aktivnosti u kojima Srbija predstavlja važan faktor na svetskom tržištu, s obzirom na obim od oko 20 odsto svetske proizvodnje. Proizvodnja malina u Srbiji pretežno se obavlja za svetsko tržište jer na lokalnom nivou ima mali broj kupaca. Naime, 85-90% proizvedene srpske maline ide u izvoz.

Izvoz zamrznute maline, kao održivi oblik konzervisanja sirovine, pretežno je usmeren ka zemljama EU (Nemačka, Francuska, Belgija, Austrija itd.), i poslednjih godina je pod stalnim pritiskom. Slabija cenovna konkurentnost srpske zamrznute maline u odnosu na proizvodnju iste u Poljskoj i Ukrajni, kao i očigledna cenovna orijentisanost zapadnih zemalja, potpomognuta je i uvećavanjem njihove sopstvene proizvodnje.

Poslednje decenije u Srbiji su primetne nove investicije u malinarskoj proizvodnji, koje su usmerene pre svega ka povećanju izvoza sveže maline, za koju se može dobiti 2-3 puta veća cena u odnosu na zamrznutu, ili ka proizvodnji skupih prerađevina od maline, na kojima se takođe može više zaraditi. Investira se u podizanje malinjaka u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru kako bi se produžio period sazrevanja malina (sa dva na šest meseci) i time omogućio njihov izvoz u svežem stanju i van sezone uz dvostruko ili trostruko veću zaradu.

Sl. 2. Dugi izdanci jednorodnih sorti maline posađeni na bankovima u plastenicima sa tempiranom sezonom berbe (ABB, orig.)

Takođe, primetna su nova ulaganja i u osavremenjavanje tehnologije proizvodnje što podrazumeva kvalitetan sadni materijal, izbor novih sorti premium kvaliteta za gajenje u jedno- i dvogodišnjem ciklusu, inovacije u zaštitu od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine, uz osavremenjavanje pakovanja i brendiranje same proizvodnje na lokalnom nivou.

Jedan od osnovnih elemenata savremene proizvodnje maline van sezone svakako je sortiment. Sortiment jednorodnih sorti stone maline stalno se unapređuje i on pre svega podrazumeva gajenje sorti krupnih, svetlo crvenih i privlačno sjajnih plodova odličnog ukusa koji ne tamne ni u punoj zrelosti, kako je to definisao rodonačelnik sortimenta ove grupe PARC Agassiz, Kanada i njihov selekcionar dr Dabeni osamdesetih godina prošlog veka. Krunu ovog selekcionog rada predstavljala je sorta „Tulameen“ koja se krajem XX veka počela prodavati pod sopstvenim imenom na pariskim pijacama, što je bio sam početak svetskog brendiranja sortimenta sveže maline. Tada su u Srbiji počeli da se podižu i prvi malinjaci sa sortama „Tulameen“ i „Glen Ample“, rodonačelnicima sortimenta sveže maline kod nas. Ova proizvodnja na svetskom nivou je bila praćena i specijalnim načinom pakovanja (tzv. MAP tehnologija čuvanja plodova u malim pakovanjima, u uslovima modifikovane atmosfere). Danas je sortiment stonih jednorodnih malina i dalje u razvoju, iznedrivši čitav niz novih sorti tzv. premium kvaliteta kod kojih su sve gore navedene osobine dovedene na još veći nivo, uz izraženu transportabilnost i trajašnjost plodova, oličenu u prolongiranom tzv. „shelf-life“ (period od branja do konzumiranja).

Sl. 3. Kontejnerske sadnice dvorodne sorte Erika (Pomona Fruits, orig.)

U selekcionom radu danas prednjači Holandija (kompanija ABB), koja je i inače deo tržišta EU sa najdužim stažom u proizvodnji sitnog voća tokom cele godine, kombinujući proizvodnju na otvorenom i u zatvorenom (zaštićenom) prostoru. Danas je tehnologija proizvodnje maline dovedena na nivo već ostvaren kod jagode, a to je 12 meseci u godini. U komercijalnoj prodaji u Srbiji pored pomenutih mogu se nabaviti i švajcarska sorta „Tulamagic“ kao i kalifornijska „San Rafael“.

Sortiment dvorodnih malina posebno je interesantan za proizvodnju plodova van sezone. Dvorodne sorte maline imaju čitav niz prednosti u odnosu na jednorodne: jedna od najznačajnijih je razvučen (višemesečni) period berbe koji se proteže od sredine leta do kasno u jesen. Dalje, gajenje ovih sorti u jednogodišnjem ciklusu koji podrazumeva uklanjanje izdanaka u špaliru u jesen omogućava njihovo gajenje i u klimatima koje odlikuju kako oštre tako i blage zime, a sama rezidba je znatno jeftinija u odnosu na jednorodne sorte. Dvorodnim sortama maline neophodna je temperatura od svega 15 stepeni za početak diferencijacije rodnih pupoljaka u odnosu na 30 stepeni koliko je potrebno jednorodnim sortama, kao i svega desetonedeljni period izlaganja temperaturama od 7 stepeni za ulazak u novu vegetaciju, što je sveukupno omogućilo održivije gajenje dvorodnih sorti maline van sezone i tokom cele godine.

Sl. 1. Tehnologija proizvodnje plodova sa dvorodnim sortama maline (ABB kompanija, orig.)

Ovde razlikujemo tehnologije gajenja dvorodnih sorti u jednorodnom i dvorodnom sistemu gajenja, gde se ovaj poslednji može obavljati na polju i u zaštićenom prostoru, putem gajenja različitih sorti i primenom različitih sistema rezidbe. Kombinacija sorte/tehnologije obezbeđuje dodatnu mogućnost za proširenje sezone berbe.

Sl. 4. Zasad sorte Enrosadira gajene pod mrežom i u hranljivom supstratu u vrećama (Mladenovac)

U pogledu tehnologije gajenja, jedan od osnovnih pomotehničkih zahvata u gajenju dvorodnih malina kojim se odlaže berba do kasno u jesen jeste prekraćivanje mladih izdanaka na visini 80-120 cm, ili okvirno na 10. nodus kasno u proleće ili rano u leto. Pinciranje se radi obično na 50 % mladih izdanaka, kako bi se produžila berba. Odlaganje berbe kreće se u rasponu od desetak dana (sorta „Polka“) do 38 dana („Enrosadira“), s dužinom trajanja berbe od pedesetak („Himbo top“) do čak preko 80 dana („Polka“), mada ima nagoveštaja da sorte sa većom produkcijom izdanaka lošije reaguju na pinciranje. Kod rodnih sorti koje plodonose do kasno u jesen prolongiranje ovako duge berbe nije svrsishodno jer neće uspeti da donesu sav rod pre pojave nižih jesenjih temperatura.

Gustina sklopa takođe je važan parametar u tehnologiji gajenja malina van sezone, naročito kada se radi o sistemu uskih pantljika. Generalno je pravilo da se kod dvorodnih sorti u prvoj godini ostavlja do 10 izdanaka po dužnom metru pantljike, a u drugoj četiri do pet, naročito kod sorti koje razvijaju bujne izdanke, gde im je potrebno više životnog prostora za neometano odvijanje fizioloških procesa i dobijanje kvalitetnog roda. S obzirom da se u dvorodnom sistemu gajenja mora obezbediti prostor i za zrele i za mlade izdanke, organizacija prostora je takva da se razvoj mladih izdanaka usmerava po obodu pantljike dok se zreli izdanci pozicioniraju u cetru špalira. Tempiranjem proizvodnje plodova može se upriličiti i do pet berbi u dvogodišnjem ciklusu kod dvorodnih sorti.

Globalne klimatske promene koje rezultiraju u ekstremnim vremenskim neprilikama, procesi urbanizacije koji guraju poljoprivredu ka manje povoljnim uslovima životne sredine, s jedne, i potreba da se izađe u susret rastućim zahtevima tržišta u smislu boljeg kvaliteta proizvoda, smanjenju upotrebe pesticida, sigurnosti hrane i održivosti samih proizvodnih procesa jesu izazovi na koje je i vansezonska proizvodnja maline našla odgovore. Zaštita maline od nepovoljnih uticaja životne sredine poput štetnih mrazeva, visoke temperature i jake insolacije, suše i vetra, kiše i grada usmerila je tehnologiju gajenja ka zaštićenom prostoru, uz sadnju na stalnom mestu ili putem korišćenja specifičnog sadnog materijala (kontejnerski sadni materijal ili dugi izdanci izloženi niskim tempearturama u hladnjači radi prikupljanja dovoljnog broja chilling-jedinica iznose se i sade na stalno mesto, tj. u saksije ili hranljive supstrate, Sl. 2 i 3.), u specifičnoj tehnologiji gajenja (sadnja na bankove prekrivene agrotekstilom ili u hranljive supstrate u vrećama, pod naslonom i u sistemu fertirigacije, Sl. 4.i 5.).

Sl. 5. Zasad sorte Enrosadira gajene pod mrežom i u hranljivom supstratu u vrećama (Mladenovac)

Skupa proizvodnja u zaštićenom prostoru dalje je unapređena gajenjem maline u poluzaštićenom prostoru (zasadi pod polietilenskim nadstrešnicama i mrežama) kao ekonomski prihvatljivijom alternativom u cilju zaštite od grada, visokih temperatura i insolacije. Poslednji napredak je ostvaren početkom ovog veka u pogledu primene obojenih mreža koje mogu biti neutralne (siva, bela biserna) ili fotoselektivne (crvena, žuta, plava, zelena). Mreže su različite gustine i debljine tkanja, u zavisnosti od namene (zasena, protivgradna, zaštita od insekata), kulture i klimata. Sem crne mreže koja se obično koristi za zasenu i ne menja kvalitet svetlosti, ostali tipovi obojenih mreža su dizajnirani da modifikuju svetlost u smislu filtracije spektralnog opsega u zoni ultraljubičastog (UV), vidljivog i infracrvenog (IC) dela spektra i šire, kao i da rasejavaju propuštenu svetlost (Tab. 1.). Fotoselektivne mreže predstavljaju zapravo mešavinu prirodne, nemodifikovane svetlosti koja prolazi kroz rupe tkanja u mreži, zajedno sa difuznom (spektralno modifikovanom) svetlošću koja se emituje prolaskom kroz fotoselektivno predivo. Relativni sadržaj prirodne i modifikovane svetlosti kao i faktora zasene određena je dizajnom/gustinom prediva i hromatinskim i svetlosno-rasejavajućim aditivima, odabranim za svaku hortikulturnu vrstu.

Fotoselektivne mreže ostvaruju i određene efekte u pogledu suzbijanja bolesti i štetočina: žuta boja npr. privlači određene insekte (vaši, tripsevi i beli leptirići koji se nakupljaju se na vrhovima mreža) dok biserna boja deluje kao repelent na njih. Fenomen „memorije mreže“ čini da se ostvario manji infekcioni potencijal kod određenih glivičnih oboljenja (Alternaria), kada su se koristile gore pomenute boje fotoselektivnih mreža. Nakupljanje više antioksidanasa u plodovima pod dejstvom žute i biserne mreže učinio je da oni budu otporniji na razvoj bolesti skladišta nastale razvojem ove fitopatogene gljive. U voćnjacima su primenom fotoselektivnih mreža ostvareni i pozitivni efekti u pogledu zametanja plodova, vremena berbe, unutrašnjeg i spoljašnjeg kvaliteta ploda.

Za agrotv.net: dr Dejan Marinković/PSSS Beograd

Foto: dr Dejan Marinković, Pexels, Envato


reklama