Proizvodnja mesa, krzna i vune kunića

26

Glavni proizvod koji se dobija gajenjem kunića je meso, koje je fine zrnaste građe, bisernobele boje, s tankim slojem masnog tkiva.

Sadrži visok procenat belančevina, vitamina B kompleksa i minerala. Ima veliku hranjivu vrednost, lako je svarljivo i sadrži malo masti.

Sastav i kvalitet mesa zavise od rase, pola, starosti, načina držanja i načina ishrane. Tovni kunići za 1 kg prirasta utroše od 3,25 do 4,5 kg hrane. Klanjem i obradom kunića težine od 1,3 do 2,7 kg (starosti oko 12 nedelja), dobijaju se trupovi težine od 0,80 do 1,80 kg.

Isplativost proizvodnje zavisi od produktivnosti rasplodnih kunića, proizvodnosti mladih kunića i prodaje proizvoda.

Rase kunića koje se koriste za proizvodnju mesa su krupnog okvira, mirnog temperamenta i dostižu masu do 10 kg. U ove rase spadaju belgijski orijaš i francuski ovnoliki kunić. U rase za dobijanje kvalitetnog mesa spadaju i kalifornijski i novozelandski kunić, kao i hibridi dobijeni ukrštanjem ove dve rase.

Krzno predstavlja kožicu sa dlakom svih vrsta kunića izuzev angora kunića. Kvalitetno krzno je čvrsto, grubo i svilenasto. Najkvalitetnije krzno se dobija od belih rasa kunića.

Skidanje krzna se vrši odmah posle isticanja krvi i to na dva načina: guljenjem i svlačenjem. Rase koje se gaje za krzno odlikuju se lepom bojom i kvalitetnim krznom (činčila kunić, francuski srebrnasti kunić, bečki plavi kunić, reks rase, havana kunić…).

Za proizvodnju vune koristi se angora rasa kunića. Pod vunom podrazumevamo dlake čija je dužina od 5 do 8 cm. Dobija se češljanjem, čupanjem ili šišanjem angora kunića.

Vuna je nežna i laka, dobro održava toplotu. Za razliku od ovčije vune nema masnog znoja pa joj zato nije potrebno naročito pranje koje slabi fizička svojstva vune.

Angora vuna se dobro meša sa ostalim vrstama vune. Od jednog angora kunića koji je dobro uhranjen i negovan godišnje može da se dobije od 300 do 600 grama vune, a od 1 kilograma vune dobije se 2,5 m tkanine.

Selekcijom su dobijeni razni sojevi angora kunića koji se razlikuju po finoći vunske niti (engleski soj nežnije vune, francuski soj grublje vune) i po boji (plavi, sivi, crni, beli).

Izvor: dipl. inž. Ivanka Vidojković (literatura: Antun Gjurić – „Kunićarstvo“), PSSS Zaječar

Foto: Unsplash, Wikipedia


reklama