Beli luk je kultura koja se neopravdano sve manje gaji u našoj zemlji, a poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača kao i izvoznika ovog povrća.
Vrlo konkurentnom cenom, Kina je istisnula domaće proizvođače sa tržišta, pa danas imamo apsurd – da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni većoj od 5 evra, iako je njegova proizvodna cena od 0,5 do 1 evra po kilogramu.
Možda je zato pravo vreme da beli luk ponovo počne da se gaji na većim površinama u Srbiji, a i oktobar je mesec kad se seje ozimi beli luk.
Pri setvi belog luka obavezno moramo voditi računa o introdukciji sorata iz jednog regiona u drugi, odnosno, gajiti isključivo sorte iz istih ili vrlo sličnih agroekoloških sredina jer u suprotnom dolazi do velikog pada u prinosu kao i do mnogobrojnih problema u proizvodnji. Najbolje je gajiti domaće sorte (BOSUT) i koristiti sertifikovan sadni materijal jer je beli luk sklon virusnim i drugim oboljenjima što takođe jako utiče na prinos, pa zato kod nas on u proseku iznosi oko 3,5 t, dok je u zapadnoevropskim zemljama oko 8, a u SAD i preko 18 t po hektaru.
Što se zemljišta tiče, beli luk zahteva plodna i rastresita zemljišta sa dovoljnom količinom vlage, naročito u periodima klijanja (kad najčešće nema problema), intezivnog listanja ( maj ) i formiranja čenova u lukovici ( jun ), kad je neophodno zalivanje za svaki iole bolji prinos.
Što se plodoreda tiče, beli luk može doći na isto mesto ili posle drugih lukova tek posle 4-5 godina. Najbolji predusevi su mu mahunarke, strnine, paradajz i paprika, a nikako se ne sme gajiti posle kukuruza i šećerne repe (zbog izuzetne osetljivosti na rezidue herbicida koji se koriste u ovim kulturama).
Osnovnu obradu treba izvršiti obavezno krajem leta ili ranije u jesenjem periodu kad treba i uneti oko 400 do 500 kg NPK (8:16:24), a prihranu početkom februara kad treba uneti istu količinu NPK (15:15:15).
Prema nekim autorima, za prinos od 12 t po hektaru, beli luk iz zemljišta iznese 99 kg azota, 27 kg fosfora i 50 kg kalijuma, ali u svakom slučaju za svaku ozbiljniju proizvodnju obavezno treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta.
U stadijumu intenzivnog formiranja listova potrebno je uneti preostalu količinu azota kroz prihranu KAN-om. Obavezno treba voditi računa da se pred setvu belog luka nikako ne vrši đubrenje stajnjakom jer u suprotnom dolazi do formiranja lukovica sa većim sadržajem vode što utiče na brzo kvarenje ovako proizvedenog povrća.
Priprema belog luka za sadnju vrši se odabirom najkrupnijih čenova iz glavice . Pogrešno je mišljenje da samo spoljni čenovi valjaju za sadnju.
Posle razščenjivanja glavica, sitni čenovi se odbacuju, a krupni se tretiraju fungicidima (cineb, ditan) u preporučenoj koncentraciji u trajanju 10-20 minuta posle čega ide sušenje i sadnja.
Sadnja može biti ručna i mašinska, uz napomenu da ručna sadnja daje veće prinose i kvalitetnije lukovice ali je i skuplja. Optimalni rok sadnje za jesenji luk je prva polovina oktobra. Dubina sadnje zavisi od veličine čenova, a bitno je da je pokrovni sloj 2-3 cm iznad vrha čena.
Kod jesenjeg belog luka rastojanje između redova je 40-50 cm, a u redu 7-10 cm. Količina sadnog materijala je 1.400-1.800 kg čenova po hektaru.
Nega useva se sastoji od prihranjivanja, zaštite, međuredne obrade i navodnjavanja. U rano proleće vrlo je važno izvršiti međurednu obradu i tako uspostaviti pravilan vodno-vazdušni režim bitan za rastresitost zemljišta, a time i pravilan razvoj lukovica. Suzbijanje korova uspešno se sprovodi hemijskim putem. Posle sadnje, a pre nicanja, primenjuje se herbicidi na bazi pendimetalina (4-5 litara po hektaru ), a kasnije u toku vegetacije (u fazi 4-5 listova) preparati na bazi oksifluorfena (0,4-0,8 litara po hektaru).
Tretiranje protiv plamenjače vrši se preparatima kao što su cineb, ditan, ridomil i slično.
Lukova muva se suzbija preventivnim prskanjem u fazi 3 lista i ponovo posle 15 dana.
U našim uslovima zalivanje je, takoreći, neophodno u fazama intenzivnog porasta lišća kao i formiranja lukovice.
Ubiranje belog luka vrši se u početnoj fazi poleganja kad je list još zelen uz obavezno podrivanje jer ukoliko dođe do kidanja lista doći će i do ubrzanog sušenja lukovice.
Povađeni luk se ostavlja na parceli da se osuši, a zatim se plete u vence ili, na većim površinama, odseca lišće na 2 cm od lukovice i džakira.
Beli luk iz prolećne sadnje se može čuvati do 10, a iz jesenje do 6 meseci.
Izvor: dipl. ing. M. Damljanović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay