Pelat predstavlja plodove paradajza koji su konzervisani toplotom, a za njihovu proizvodnju biraju se sorte koje imaju čvrsto tkivo, ravnu površinu ploda, bez mnogo semena.
Takođe, poželjno je da se, iako se na ovaj način konzerviše paradajz u kućnim uslovima, povede računa da svi plodovi budu približno iste veličine, radi lakšeg ređanja u posude, i ujenačene crvene boje.
Posle pranja plodova, sledi blanširanje. To je operacija potapanja plodova u ključalu vodu, veoma kratko, po nekoliko sekundi. Ovo se radi kako bi se lakše uklonila pokožica, odnosno, da se plodovi lakše oljušte, ali da ostanu celi, očuvanog oblika i čvrstine.
Posle tretiranja ključalom vodom, plodovi paradajza se brzo isperu hladnom vodom, jer se tako prekida dalje negativno delovanje toplote, a pokožica može lakše da se ukloni.
Nakon skidanja pokožice, oljušteni plodovi, koji nisu oštećeni, pakuju se u veće tegle. Nalivanje se vrši rastvorom kuhinjske soli u vodi, pri čemu bi rastvor trebalo da proključa i naliva se vreo, a može da se koristi i sok od paradajza kome je dodata so.
Sok paradajza može biti posebno pripremljen mlevenjem sorti sa manjim brojem semenki, ili se koristi sok koji je dobijen pri ljuštenju paradajza za pelate. Rastvor za nalivanje u svakom slučaju mora biti vreo, jer je to zapravo način na koji se proizvod konzervira.
Celi plodovi mogu se očuvati tokom cele sezone na hladnom i zamračenom mestu.
Izvor: dipl. ing. prehrambene tehnologije Ana Đorđević
