Proizvodnja plavog patlidžana u zaštićenom prostoru

88

Vreme proizvodnje plavog patlidžana u zaštićenom prostoru zavisi od vrste zaštićenog prostora i mogućnosti dopunskog zagrevanja.

Plavi patlidžan se proizvodi isključivo rasadom. Rasad treba proizvesti u zastićenom prostoru sa dopunskim zagrevanjem zbog povećanih potreba biljke za toplotom i osetljivosti na temperaturna kolebanja.

Način proizvodnje rasada plavog patlidžana je veoma sličan proizvodnji rasada paprike. Pri proizvodnji rasada koji će se pikirati, što je najčešći slučaj, seje se 4-6 g/m2, a pikira se u fazi dobro formiranih kotiledonih listića. Ukoliko se ne pikira, seje se oko 2-2,5 g/m2 semena.

Rasad plavog patlidžana može se proizvesti i kalemljenjem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1,5 cm u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Stablo plavog patlidžana se zareže koso ispod kotiledona, tako da odgovara rezu na podlozi. Mesto kalemljenja premaže se toplim parafinom. Kalemljene biljke gaje se pri temperaturi od 25 stepeni i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 odsto uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. Za sedam do deset dana stvara se kalus, a dalja nega je ista kao i kod ostalog rasada. Kalemljene biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju.

Tokom proizvodnje rasada značajno je obaviti dva do tri folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom i to u fazi 2, 4 i 6 listova, jer je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak mikroelemenata (posebno magnezijuma). Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike.

Plavi patlidžan se sadi kad je rasad star 50-70 dana, na rastojanju 60-70×40-50 cm, što zavisi od bujnosti sorte. On se sporo ukorenjava i zato se prvi put okopava tek 20-25 dana posle sadnje. U toku vegetacije okopava se dva, tri ili više puta, što zavisi od sastava zemljišta. Naime, u toku vegetacije zemljište treba održavati u rastresitom stanju. Optimalna vlažnost zemljišta do faze plodonošenja je 75 odsto, a u fazi plodonošenja do 85 odsto PVK (poljski vodni kapacitet). Do perioda obrazovanja plodova plavi patlidžan se zaliva svakih 10-12 dana sa 5-10 litara vode na metru kvadratnom, a u fazi plodonošenja svakih 5- 7 dana sa 10-20 l vode na m2.

Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije, sa povećanim potrebama za NPK hranivima. Zbog njihovog nedostatka, a posebno fosfora i kalijuma, dolazi do masovnog opadanja cvetova. Zato se u toku vegetacije, u razmacima od 20 do 25 dana, prihranjuje sa 20-30 g/m2 NPK đubriva, uz jedno do dva folijama prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima. Folijamo prihranjivanje je posebno važno u fazi pojave pupoljaka i cvetanju.

Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. Neposredno posle sadnje održava se temperatura oko 25°C, u toku sunčanih dana do 28, a oblačnih oko 22 stepena. Noćne temperature trebalo bi da su između 16 i 18 stepeni. Za normalan rast značajna je visoka temperatura zemljišta (20-22°C). Mere nege su iste kao kod paprike.

Sorte plavog patlidžana s krupnim plodovima potrebno je vezivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika, uvijanjem biljke oko žice ili manile. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla, što zahteva zakidanje ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). Istovremeno se uklanjaju stari, donji listovi.

Berba plavog patlidžana, bez obzira na mesto proizvodnje, počinje 60-70 dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7-10 dana, a kasnije svakih 4—5 dana. U ovoj proizvodnji može se ostvariti prinos od 5-12 kg plodova po metru kvadratnom, što zavisi od sorte i dužine plodonošenja.

Na sobnoj temperaturi plodovi se dobro čuvaju pet do sedam dana, a na temperaturi od 5 stepeni i nekoliko nedelja.

Foto: Pixabay


reklama