Praziluk se najviše gaji iz rasada. Seme sporo klija, često do tri nedelje, a od 1 g semena može da se proizvede oko 200 rasada golog korena za 10 do 16 nedelja.

Za prolećnu sadnju, setva se obavlja početkom januara, u zaštićenom prostoru, na temperaturi od 12 do 16 stepeni. Obično se seje u sandučiće, pikira u kontejnere i presađuje na otvoreno krajem marta, na leje i pokrije perforiranom folijom ili agrotekstilom. Sadi se u redove sa razmakom u redu od 25 cm (26 do 40 biljaka po metru kvadratnom) i bere se od sredine juna i tokom leta.

Rasad praziluka najčešće se gaji na otvorenim lejama, uz setvu u aprilu ili početkom maja uz količinu semena od 5g/m². Presađuje se od sredine juna do početka jula uz razmak redova oko 40 cm u zavisnosti od mehanizacije za negu i vađenje i to 18 do 22 biljke /m². Pre sadnje rasadu se malo skrati koren da može pravilno da se postavi. Često se skrati i lišće da bi se smanjila transpiracija posle sadnje, mada ukoliko ima dovoljno vode za zalivanje to nije potrebno. Sadi se na 5-10 cm dubine zavisno od zemljišta.

Takođe često, praziluk se sadi u jarke pa se kasnije zagrće da se dobije što duža lažna stabljika. Pre sadnje korisno je da se rasad natopi u rastvor insekticida kako bi se biljke zaštite od napada muve. Kasnije se nega useva sastoji od međuredne obrade uz lagano nagrtanje, prihrane i navodnjavanja, a po potrebi i zaštite od bolesti i štetočina.

Za prerađivačku industriju praziluk se, u nekim zemljama, uzgaja direktnom setvom na sličan način kao luk. Seje se u martu ili aprilu, na razmaku redova od oko 40 cm, odnosno, oko 60 biljaka /m². Uz međurednu obradu, redovi se malo nagrću, što smanjuje mogućnost da se biljke saviju tokom rasta.

Praziluk ima dugu vegetaciju – tehnološka zrelost određena je dužinom i prečnikom lažne stabljike, a završava se prelaskom u generativnu fazu. Prema normama kvaliteta, najmanji prečnik lažne stabljike je 10 mm za jesenje-zimski praziluk. Naše tržište više ceni dužu i deblju lažnu stabljiku. Praziluk posađen u junu ili julu može da se bere od oktobra do sredine aprila u zavisnosti od područja gajenja i potreba tržišta. Iako postoje kombajni za vađenje praziluka, proizvodnja kod nas nije velika kako bi se isplatilo. Obično se vadi kopačem krompira. Biljke se vade ručno, izrežu se u zoni korena, odreže se koren i skrati lišće. U zavisnosti od uslova i načina proizvodnje, prinosi mogu da budu i od 20 do 50 t/ha.

Izvor: Ljiljana Vuksanović/Zdrava Srbija

Foto: Pixabay, Greg’s Garden Party