Raž je žitarica severnih krajeva, gde druge žitarice slabo uspevaju ili se uopšte ne gaje. Kod nas se gaji na manjim površinama.
Zrno raži sadrži dovoljno belančevima koje omogućavaju pravljenje hleba koji je hranljiv, prijatnog ukusa, manje svarljiv od pšeničnog, ali zato duže čuva svežinu i preporučuje se prilikom dijetalne ishrane jer sadrži manje skroba od pšeničnog hleba.
Agroekološki uslovi uspevanja raži
Raž nema većih zahteva prema temperaturi, uspeva i u hladnijim područijima. Minimalna temperatura za klijanje je oko 1, a optimalna temperatura je oko 25 stepeni. Optimalna temperatura za vegetativni porast iznosi 10-20 stepeni. Bez snežnog pokrivača može da izdrži i do -35 stepeni.
Raž ne troši mnogo vode i otporna je na sušu. Ima dobro razvijen korenov sistem koji crpe vodu iz dubljih slojeva zemljišta. Najveće zahteve za vodom ima u vreme intenzivnog porasta, klasanja i u početku nalivanja zrna. Dobro uspeva na peskovitim, tresetnim i težim zemljištima na brdskim i planinskim područijima kao i na manje plodnim, peskovitim zemljištima.
Agrotehnika proizvodnje raži
Raž se gaji u plodoredu, naručito na slabo plodnim zemnjištima. Dobre predkulture su mahunarke, okopavine, krmne kulture, uljarice i druge kulture koje se ranije skidaju i ne ostavnjaju velike žetvene ostatke. Ukoliko se seje posle ranih predkultura, vrši se zaoravanje strnjišta, a potom predsetveno oranje do 30 cm dubine. Osnovna obrada se obavlja neposredno pre setve.
Što se tiče količine mineralnih đubriva, ona zavisi od plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Mogu se koristiti stajska ili mineralna đubriva. Na srednje plodnim zemljištima za prinos od 4,5 do 5 t/ha trebalo bi uneti oko 130 kg azota/ha, 80 – 100 kg fosfora/ha i 80 kg kalijuma/ha.
Optimalan rok za setvu raži je druga polovina septembra. Seje se sejalicom u redove, na razmak od 10 cm. Dubina setve je 3 – 4 cm, na lakšim zemljištima seje se dublje, a na težim, vlažnim zemljištima, pliće. Količina semena za setvu zavisi od sklopa, kvaliteta semena, od pripreme zemljišta i vremena setve.
Nega i zaštita raži je ista kao i za pšenicu. Raž u proleće ranije počinje vegetaciju i pa bi trebalo ranije početi sa prihranom. Prihranjuje se sa 150 – 200 kg KAN-a/ha.
Žetva se obavlja kao i žetva pšenice, ali heder je potrebno podići više jer je stabljika raži visoka i elastična, pa bi moglo doći do zagušenja u radu kombajna.
Izvor: dipl. inž. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina
Foto: Pixabay
