Priprema supstrata za proizvodnju šampinjona je dugotrajna i neizostavno iziskuje rad pasterizacione komore, veći prostor i specifičnu mehanizaciju, te s toga većina proizvođača nabavlja već zasejan supstrat. Prilikom nabavke supstrata trebalo bi voditi računa da se on uzima od proverenih proizvođača, koji garantuju kvalitet i u mogućnosti su da vam pomognu savetima tokom proizvodnje.

Transport je posebno važan – da nije na veliku daljinu, pri visokim temperaturama i u debelom sloju, kako ne bi došlo do pregrevanja, jer micelijum gljiva ugine pri višečasovnoj temperaturi preko 37 stepeni. Ukoliko se učini da sa supstratom nešto nije u redu, potrebno je konsultovati stručnjake tokom prvih 30 dana od preuzimanja supstrata. Kasnije se uzroci smanjenog prinosa ili nerađanja teže mogu definisati, prepliću se nedostaci u kvalitetu zasejanog supstrata, sa uslovima transporta, uslovima u objektu za proizvodnju i pokrivci.

Prorastanje supstrata

Zasejan supstrat u najlon vrećama se unosi u prostorije za inkubaciju – prorastanje. Kod šampinjona su ove prostorije uglavnom i prostorije za plodonošenje. Zbog težine prenošenja supstrata šaminjona, on se odmah smešta u police, koje su u tri, četiri ili pet nivoa u zavisnosti od visine prostorije. Promenom temperature i ventilacije se praktično u istom prostoru smenjuju dve faze u proizvodnji šampinjona.

Inkubacija traje 15-20 dana, u zavisnosti od soja, ako su klimatski uslovi optimalni, odnosno, ako je temperatura konstantna 23-25 stepeni, a vlažnost vazduha oko 90%. Provetravanje u ovom periodu je ređe, koncentracija ugljen-dioksida može se popeti čak i do 2,5%, jer on pospešuje širenje hifa. U ovoj fazi se mora posebno voditi računa o temperaturi u supstratu – ona ne sme biti veća od 25 stepeni, jer tada dolazi do oštećenja micelijuma, što smanjuje prinos. Povećana temperatura u supstratu se reguliše smanjivanjem temperature u prostoriji, a u kritičnim slučajevima, kad se naglo diže, uvođenjem hladnog vazduha. Sve vreme inkubacije u prostoriji bi trebalo da je mračno, a svetlo se pali samo za vreme kontrolisanja supstrata.

Posebno bi trebalo voditi računa da se površina substrata ne osuši, pa bi je povremeno trebalo vlažiti. Preporučuje se prekrivanje supstrata novinama, kako bi se lakše sačuvala vlaga površinskog sloja. Novine se nikako ne smeju zameniti polivinilskim folijama, jer će tada doći do pregrevanja supstrata.

Za šampinjone je karakteristična pokrivka, bez koje ne dolazi do formiranja primordija. Pokrivka reguliše vodno-vazdušni režim, te bi trebalo voditi računa o vremenu njenog nanošenja, debljini i sastavu. Kad micelijm proraste veći deo supstrata, 12-14 dana od zasejavanja, trebalo bi naneti sterilnu pokrivku u sloju od 3-4 cm. Debljina pokrivke zavisi od njenog sastava. Teža pokrivka se stavlja u tanjem, a lakša u debljem sloju. Najkvalitetnije pokrivke su kombinacija crnog i belog treseta, uz dodavanje 12% krupnozrnog peska i 3% kalcijum karbonata.

Plodonošenje

Po završenom prorastanju, u prostoriji se uvode uslovi za fruktifikaciju – plodonošenje. Pojava prvih plodova je oko 30 dana od zasejavanja supstrata. Tada je potrebno obezbediti visoku relativnu vlažnost vazduha, oko 90%, kao i znatno povećanu ventilaciju u odnosu na prethodnu fazu, jer su gljive osetljive na povišenu koncentraciju ugljen-dioksida.

Šampinjoni su u fazi plodonošenja jako osetljivi i na temperaturne promene. Oni zahtevaju konstantnu temperaturu od 16-17 stepeni. Povećanjem temperature plodovi šampinjona su lakši sa izduženom tanjom drškom, a šeširi se brzo otvaraju, čime se gubi na kvalitetu. Povećanjem temperature preko 21 stepena dolazi do potpunog prestanka plodonošenja. Ova osobina je ograničavajući faktor proizvodnje šampinjona u letnjem periodu. Snižavanjem temperature ne dolazi do smanjenja kvaliteta šampinjona, oni ostaju jednako čvrsti, samo se mnogo duže razvijaju, što znatno usporava proizvodnju.

Za rast šampinjona nije potrebna svetlost, ali im ni ne smeta, tako da je dobro osvetljenje poželjno radi lakšeg rada u gajilištu, kao i blagovremenog konstatovanja pojave bolesti ili štetočina, kojima su šampinjoni podložni. Pored visoke relativne vlažnosti vazduha, neophodno je voditi računa i o vlažnosti pokrivke, koja bi trebalo da se kreće od 60 do 65%. Po završenoj berbi neophodno je očistiti pokrivku od ostataka drški i sitnih oštećenih gljiva, potom popraviti površinu pokrivke uz popunjavanje rupa novom pokrivkom, da bi se posle pranja poda u gajilištu zalile i vreće. Po zalivanju vreća trebalo bi uključiti ventilacioni sistem radi provetravanja prostorije, kao i sušenja površine gljiva, da bi se izbegla pojava fleka od mehaničkih oštećenja, kao i od bolesti, koje im smanjuju tržišnu vrednost.

Prinos u prve tri berbe, u optimalnim uslovima gajenja, trebalo bi da bude oko 20% od težine zasejanog supstrata.

Izvor: dipl. inž. Nenad Nešović, PSSS Kraljevo

Foto: Pixabay, Free Images