Proizvodnja žitarica u EU iznosiće 295 miliona tona

19

Poljoprivredni sektor EU pokazao je otpornost tokom krize Covid-19, navodi se u izveštaju koji je objavila Evropska komisija i koji sadrži detaljan pregled najnovijih trendova i daljih izgleda za poljoprivredno-prehrambeni sektor.

– Sektor je poslovao relativno dobro zahvaljujući povećanoj maloprodaji i kućnoj potrošnji. Pored toga, postoje izgledi za veću globalnu potražnju s ponovnim otvaranjem restorana, barova i kafića, što se očekuje kada kampanja vakcinacije bude dovoljno napredovala – navodi se u izveštaju.

Cene svih glavnih žitarica porasle su, u skladu sa globalnim kretanjima. Procenjuje se da će i globalna potrošnja rasti, uglavnom vođena potražnjom za stočnom hranom. Proizvodnja žitarica u EU mogla bi da dostigne 295,2 miliona tona za 2020/21, što je porast od 5,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Očekuje se da će ukupna proizvodnja uljarica u EU porasti 3,4 odsto u odnosu na prošlu godinu i dostići 16,7 miliona tona 2021/22, uprkos teškim vremenskim uslovima.

Proizvodnja šećera u EU procenjuje se na petogodišnji minimum, na 14,4 miliona tona za 2020/21. Ovaj pad je uglavnom posledica široko rasprostranjene bolesti žutila u Francuskoj. Međutim, potrošnja bi trebalo da ostane stabilna, što dovodi do smanjenja zaliha, očekuje Brisel.

U 2020/21. godini maslinovo ulje EU moglo bi da dostigne blizu 2,1 miliona tona, što je 10 odsto više u poređenju sa 2019/20. Posle povećanja u 2020. godini, potrošnja u EU mogla bi da nastavi da raste u 2020/21 za dodatnih tri odsto. Zahvaljujući ovom rastu i očekivanom stabilnom izvozu, cene maslinovog ulja mogle bi se i dalje oporavljati.

Kad je o vinskom sektoru reč, očekuje se da će proizvodnja vina u EU 2020/21 ostati stabilna na oko 158 miliona hektolitara. Domaća potrošnja mogla bi da se poveća dva odsto, procenjuje se u izveštaju. Uz očekivani rast izvoza, ova kretanja mogla bi dovesti do smanjenja zaliha vina i boljeg tržišnog bilansa u sektoru.

Proizvodnja jabuka u EU ostaje stabilna za 2020/21, na 11,5 miliona tona. Sa povećanom potrošnjom u domaćinstvima tokom pandemije Covid-19, očekuje se da će upotreba sveže jabuke po glavi stanovnika ostati na visokom nivou od 15,4 kilograma.

Proizvodnja pomorandže u EU 2020/21, sa 6,6 miliona tona, veća je osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nakon velike potražnje za svežim pomorandžama u 2020. godini, potrošnja bi trebalo da ostane velika u 2020/21, sa 12,9 kilogramu po stanovniku.

Očekuje se da će proizvodnja mleka u EU 2021. godine porasti jedan odsto, zahvaljujući većoj produktivnosti, dok će broj mlečnih krava i dalje opadati.

Potrošnja sira i maslaca u EU mogla bi da poraste posle ponovnog otvaranja ugostiteljskih objekata, a maloprodaja bi trebalo da ostane na višem nivou u poređenju sa periodom pre Covida-19.

Očekuje se da će potrošnja svežih mlečnih proizvoda pasti posle vrhunca 2020. godine, ali bi trebalo da ostane iznad nivoa pre pandemijske krize.

Proizvodnja govedine u EU bila je manja u 2020. godine za 1,2 odsto, a očekuje se da će nastaviti da pada 2021. godine 0,9 odsto, uprkos oporavku potražnje u drugoj polovini 2021. godine, pod pretpostavkom progresivnog ponovnog otvaranja restorana i povratka turizma.

Što se tiče sektora svinjskog mesa, proizvodnja je porasla 1,2 odsto u 2020. godini, vođena izvozom. Međutim, posle dve godine spektakularnog rasta, izvoz će biti manji zbog kineskog sektora svinjskog mesa koji se polako oporavlja od afričke svinjske kuge. To će dovesti do nešto manje proizvodnje u 2021. godini (-0,7%).

U 2020. godini, proizvodnja živine u EU porasla je jedan odsto i očekuje se da će zadržati sličan rast 2021. godine (+ 1%). Sektor je bio pogođen ptičjim gripom otkrivenim u 18 zemalja EU, povrh zatvaranja prehrambenih usluga zbog koronavirusa. Međutim, tokom 2021. godine trebalo bi da dođe do blagog oporavka u pogledu izvoza, s postupnim ukidanjem zabrana izvoza (povezanih sa ptičjim gripom), navodi se izveštaju Evropske komisije.

Proizvodnja ovčjeg i kozjeg mesa u EU porasla je dva odsto u 2020. Međutim, predviđa se da će se proizvodnja smanjiti jedan odsto u 2021. godini, usled smanjenja stočnog fonda i manje klanja na farmama u Rumuniji. Manja dostupnost ovčijeg mesa na domaćem tržištu mogla bi dovesti do povećanja cena u EU.

Izvor: Agrosmart

Foto: Free Images


reklama