Sadnja voćaka tokom jeseni predstavlja najbolji vid sadnje, međutim, ne bi trebalo zanemariti i jako dobre rezultate koji se postižu kod prolećne sadnje.
U poređenju sa jesenjom, ova sadnja ima prednost iz tog razloga što već pripremljeno zemljište postaje rastresitije, mekše i podesnije, jer je preko zime izloženo uticaju mrazeva. Ako se u proleće zakasni sa sadnjom, primanje je lošije, sadnice se lošije razvijaju, a vegetacija počinje kasnije. Može se reći da je prolećna sadnja više rizična, jer njeno odlaganje zbog vremenskih uslova dovodi do kretanja vegetacije, što prouzrokuje slabiji porast posle sadnje i slabiji prijem sadnica.
Ukoliko su povoljni vremenski uslovi, prolećna sadnja može da obezbedi dobar prijem i rast voćnih sadnica. U svakom slučaju, trebalo bi uzimati sadnice iz poznatih rasadnika sa postojećom deklaracijom i propratnom dokumentacijom koja dokazuje njihovo poreklo, ali i starost, odnosno za koju sezonu sadnje su predviđene, na kojoj podlozi, i tako dalje.
Posle razmeravanja i markiranja sadnog mesta, potrebno je da se do svakog sadnog mesta donese predviđena količina stajskog i mineralnog đubriva. Osim ovog, za sadnju je potrebno pripremiti alat, burad ili kofe za pripremanje kaše za kvašenje korena, a često je potrebno obezbediti i vodu za navodnjavanje posle sadnje. Razlog je taj što se svakim danom u biljci sve više i više kreću sokovi i život u njoj, pa bi joj trebalo više vode i hranjivih materija. Koren sadnice u tom momentu nije dovoljno razvijen i nije sposoban da snabdeva nadzemni deo biljke vodom, a ni hranivima koji su preko potrebni biljci za dalji rast i razvoj. Takva biljka ulazi u jedno stresno razdoblje borbe za život. Zbog toga se preporučuje obavezna upotreba biostimulatora koji se koriste u stresnim situacijama. Na tržištu postoji velika ponuda različitih biostimulatora sa istim krajnjim efektom, da biljci pomognu i olakšaju prelazne i stresne situacije, kao što je kasna prolećna sadnja.
Takođe je bitno dodati i fosfor kroz vodu za zalivanje uz pomoć fertirigacionih đubriva jer je u pitanju bitan elementa za bolje ukorenjavanje sadnice.
Na nerigolovanim površinama kopaju se veće rupe prečnika 1 do 1,5 m, a dubine 0,6 do 0,7 m. Najbolje je rupe kopati mesec ili dva pre sadnje. Na rigolovanim površinama kopaju se rupe dubine i širine 40 do 50 cm. Rupe se kopaju uvek u pravcu reda i uvek sa iste strane markera (kočića). Na samoj parceli vrši se pregled sadnica, rezidba korena i tretiranje korena sa kašom od gline i goveđe balege razblažene vodom. Slomljeni i oštećeni koreni se uklanjaju do zdravog mesta, a zatim se svi skraćuju na oko 30 cm od korenovog vrata. Ovako pripremljena sadnica se nosi do sadnog mesta i sadi.
Rezidba sadnica je obavezna mera u ovom periodu. Kao minimalna visina debla kod proizvodnih zasada se smatra 50 cm jer je to minimum koji omogućava normalno izvođenje agrotehničkih mera. Ako se visina debla planira na 50 cm, onda se sadnica oreže na 70 cm (20 cm visine služi za formiranje ramenih grana krošnje stabla). Poželjno je da se sve sadnice odmah posle sadnje tretiraju sa nekim od fungicida, a samo gornji presek se premazuje kalemarskim voskom. U ovom periodu za mlade voćke opasnost mogu predstavljati i neke životinje. Zasadi se štite, pre svega, podizanjem ograda od pletene žice. Za manje zasade preporučuje se zaštita svake voćke posebno, postavljanjem 3 – 4 kolca oko nje i ograđivanjem iste sa pletenom mrežom. Postoje i specijalne perforirane cevi od polutvrde plastike koje se ukopavaju plitko u zemljište i postavljaju oko debla do prvih ramenih grana. Oni se uklanjaju tek posle 3 do 4 godine, kad stablo dobije plutasti sloj. Za odvraćanje zečeva i drugih životinja stablo se premazuje ili prska rastvorom od sumpora, loja, balege, krvi i sličnih materija koje odbijaju ove životinje svojim neprijatnim mirisom, dok se štetni miševi uništavaju rodenticidima.
Izvor: dipl. inž. Mihajlo Žikić, PSSS Zaječar