Legenda kaže da je Jupiter pretvorio prelepu devojku Melisu u pčelu kako bi stvarala čudesni lek – propolis.
Ovu neobičnu materiju, prema pisanim dokumentima, koristili su još drevni Egipćani za mumifikaciju, što znači da ima velike zasluge u tome što danas možemo da rekonstruišemo daleku prošlost. Aristotel i Hipokrat primenjivali su propolis u lečenju „neizlečivih bolesti“.
Ako je med oličenje blagosti, onda je propolis simbol snage i oštrine. On je jedan od mudrih lekova prirode koji uništava sve što ugrožava zdrav organizam, čuvajući zdravo tkivo i lečeći obolelo. Naziv mu potiče od grčkih reči pro (za, u zaštitu, ispred) i polis (grad, košnica), što govori o osnovnoj ulozi propolisa u carstvu pčela – zaštiti staništa od štetnih uticaja okoline. Milionima godina pčele njime poliraju ćelije pre zaleganja matice i oblažu zidove kako bi postigle idealnu dezinfekciju.
Propolis je u narodu poznat i kao „pčelinji lepak“, a predstavlja prirodni proizvod pčela radilica. Nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčele, od smole koju sakupljaju sa pupoljaka, mladih izdanaka i kore drveća, najčešće breze i topole. Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Trpkog i oštrog ukusa, peče na jeziku, a ima karakterističan prijatan miris.
Propolis je balzam – smola sa različitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. U njegov sastav ulazi veliki broj aktivnih sastojaka, a najvažniji su polifenoli, vitamini i minerali. Istraživači Oksfordskog univerziteta u propolisu su utvrdili 129 prirodno aktivnih supstanci. Od 38 elemenata neophodnih za očuvanje životnih funkcija, više od 34 pronađeno je u propolisu. Najvažniji su bioflavonoidi, koji nisu otkriveni nigde drugde. Stručnjaci naglašavaju da je reč o najznačajnijem do sada otkrivenom prirodnom pratećem elementu u modernoj medicini, koji se, uprkos napretku tehnologije, ne može veštački sintetisati. Propolis se zato naziva i „najjačim prirodnim antibiotikom“, jer deluje na veliki broj mikroorganizama – bakterija, virusa i gljivica. Njegovo dejstvo je protivupalno, blago anestezirajuće i antioksidativno. Stari Grci su premazivali pupak propolisom za vreme zarastanja, a Plinije je tvrdio da propolis smanjuje opekotine, ublažava bol i pomaže zaceljivanju rana. Premazivanje rana propolisom ostalo je praksa do danas. U narodnoj medicini propolisom se mažu kurje oči dok ne otpadnu.
Propolis povoljno deluje na jačanje imuniteta organizma, a aktiviranjem metaboličkih enzima stimuliše i ubrzava procese regeneracije oštećenih tkiva. Njegova blagotvorna dejstva primećena su u lečenju mnogih bolesti: oboljenja srca i krvnih sudova, respiratornog sistema, poremećaja funkcije jetre i digestivnog trakta, kao i promena i oboljenja kože.
Propolis se može sakupljati na više načina. Najjednostavniji je struganjem sa delova košnica, tela i ramova. To se obično radi pre farbanja, jer ako se ne ukloni, rastvarači boje razlažu propolis, koji se pomeša sa farbom i košnica bude zamazana. Takva masa sadrži mnogo nečistoća – delove drveta, otpalu boju, komadiće voska.
Drugi način zasniva se na prirodnoj težnji pčela da svoje stanište zatvore i zazime. Zato se nad ramove krajem leta i tokom jeseni na maloj udaljenosti stavljaju plastične mrežice koje pčele zalepe, računajući da će im one biti zimska zaštita sa gornje strane. Kada se mrežica napuni propolisom, dovoljno je da se smrznuta previje i čist propolis će ispasti. Ako se nad plodištem nalazi matična rešetka u ramu sa gornjim letom, dolaskom jeseni pčele će taj veliki otvor propolisom smanjiti na meru koja im odgovara. Propolis se tada može oduzeti, a otvor zatvoriti zatvaračem.
Propolis je najpoznatiji u formi alkoholnog, uljno-alkoholnog ili vodenog rastvora, kao mast ili med sa propolisom. Lekoviti sastojci – flavonoidi, etarska ulja, mikroelementi – najbolje se rastvaraju u etil-alkoholu (etanolu). Može se koristiti i sirov, u komadićima od tri do pet grama, koji se žvaću petnaestak minuta do pola sata pre gutanja, između obroka.
Alkoholna tinktura priprema se u koncentracijama od 2 do 30%, najčešće 20%, u zavisnosti od potrebe. Spravlja se od čistog propolisa koji se hladi i usitnjava u prah, a potom rastvara u alkoholu. Rastvor se tokom narednih nedelju dana svakodnevno promućka, a zatim profiltrira. Koristi se između obroka, sa pola kašičice meda, dvadesetak kapi dnevno. Kod naših pčelara, naročito u jesenje i zimsko vreme, omiljen je napitak – dobra domaća rakija u kojoj je rastvoren propolis.
Važno je napomenuti da se za pripremu propolisnih kapi mora koristiti isključivo rafinisani, nedenaturisani etil-alkohol jačine 96%, jer je to jedini alkohol zdravstveno ispravan i tehnološki pogodan za oralnu upotrebu. Alkohol iz apoteka ili maloprodaje obično je denaturisan, obogaćen supstancama koje menjaju ukus, miris i boju kako bi se sprečila zloupotreba u proizvodnji pića. Takav alkohol nije štetan za dezinfekciju, ali nije pogodan za propolisne rastvore, jer gorke aditive nije moguće ukloniti. Zbog zakonskih ograničenja, nedenaturisani alkohol može se nabaviti jedino od ovlašćenih proizvođača, uz potvrdu da se koristi za izradu pčelarskih preparata. Danas, u vreme internet kupovine to nije problem. Upotreba pravilnog alkohola osnovni je preduslov da propolis zadrži lekovita svojstva, aromu i čistoću, a da krajnji proizvod bude bezbedan i efikasan.
Količina propolisa u jednom litru etanola je sledeća: za tinkturu od 6–7% koristi se 100 grama, za 10% 200 grama, za 15% 250–300 grama, a za 20% 350–400 grama propolisa. Uljno-alkoholne emulzije pripremaju se od 30-procentnog alkoholnog rastvora pomešanog sa ribljim, ricinusovim, kukuruznim ili drugim uljima u odnosu 1:1, 1:2 ili 1:3.
Zašto se ne bi u pripremanje propolisne tinkture uključio i sam kupac? Tako će biti siguran da je za svoj novac dobio pravi proizvod, a uz to eto i malo zabave. Neki proizvođači to rade tako što formiraju zanimljiva propolis-set u kojem je sve dato, samo treba postupiti prema uputstvu: tu su i etanol i levak i filter, kupac treba još da doda samo malo dobre volje i tinktura je gotova. Uz to dobija gratis – zadovoljstvo što je to uradio.
Propolis je jedan od najdragocenijih darova košnice i jedan od najsnažnijih prirodnih zaštitnika zdravlja. Njegova moć leži u kompleksnoj mešavini biljnih smola i pčelinjih enzima, u materijama koje moderna hemija još ne može da oponaša. Zato propolis predstavlja prastaru, ali uvek savremenu vezu između drveta, pčele i čoveka. On je stari lek sa novim značenjem i tihi savetnik prirode koji nas stalno podseća koliko smo joj potrebni.
Izvor: Dejan Kreculj/Poljoprivrednik
Foto: Envato, Pixabay, Freepik