Proređivanje grozdova i bobica grožđa

42

Proređivanje grozdova i bobica je povremena, odnosno, dopunska mera zelene rezidbe koja se obavlja umesto proređivanja cvasti i cvetova.

Najbolje je sačekati da se završi cvetanje i da se, na osnovu zametanja bobica i razvoja grozdova, obavi procena i izvrši pravilno proređivanje. Proređivanjem grozdova i bobica dobijamo krupnije grozdove i bobice, koje će pri tome imati bolju boju i izgled. Ova mera obavlja se 10 do 15 dana posle završenog cvetanja ili kad bobice dostignu veličinu zrna graška.

Potreba za proređivanjem grozdova postoji kako kod vinskih tako i kod stonih sorti, prvenstveno kod kojih je primenjena duga rezidba, kako bi se, između ostalog, uklonile posledice preterane rodnosti. Uklanjaju se grozdovi blizu zemlje, zatim nedovoljno razvijeni kao i oni koji su dosta zasenjeni. Prilikom proređivanja može se ukloniti 10 do 30 odsto grozdova. Odstranjeni deo grozdova nadoknađuje se krupnoćom i izgledom grozdova i bobica.

Grozdovi se uklanjaju pomoću noža ili makaza na jedan od sledećih načina:

1. Odstranjuju se sve sitne bobice, suviše zbijene i sve druge koje bi uticale na nepravilan razvoj grozda. Ovaj način proređivanja je najefikasniji, ali je istovremeno i najskuplji.

2. Odstranjuje se samo vrh grozda, pri čemu će grozdovi dobiti (uglavnom) okrugao oblik. Obično se odstranjuje trećina grozdova.

3. Uklanja se samo svaki drugi grozdić u grozdu, kao i grozdić na vrhu grozda. Pri ovakvom proređivanju grozd uglavnom zadržava svoj prirodni oblik.

U proizvodnji grožđa i vina, kao i pri zaštiti geografskog porekla vina (prvenstveno u zemljama Evropske unije), proređivanje grožđa obavlja se i u fazi sazrevanja, na 20 do 30 dana pre berbe. Pri tome se na čokotima ostavlja onoliko grozdova koji će obezbediti određenu visinu prinosa grožđa, uzimajući u obzir masu grozdova pojedinih sorti i kriterijume za visinu prinosa za pojedine kvalitetne kategorije vina.

Izvor: mr Nebojša Mladenović/Zdrava Srbija


reklama