Proređivanje plodova je pomotehnička mera kojom se postiže niz pozitivnih efekata, a između ostalog, uvećava se kvalitet i veličina, te poboljšava obojenost plodova i ujednačeno sazrevanje.

Kvalitetne plodove voća moguće je dobiti dobrom zimskom i letnjom rezidbom, proređivanjem, pravilnom ishranom, navodnjavanjem i zaštitom. Čak i nakon loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja kruške, breskve, šljive i jabuke, zametne se veliki broj plodova koje biljka nije u stanju da nosi. Zato su te voćne vrste razvile samoregulativne mehanizme (opadanje plodova posle zametanja i junsko opadanje) pomoću kojih odbacuju suvišni deo plodova. Ipak, to nije dovoljno da bi se dobio dobar kvalitet ploda, pa ukoliko voćari ne izvrše proređivanje, može doći do pojave alternativne rodnosti, ali i pogoršanja kvaliteta ploda.

Ovom pomotehničkom merom se postiže niz pozitivnih efekata, a neki od njih su:

  • povećavanje kvaliteta i veličine plodova;
  • poboljšanje obojenosti plodova i ujednačeno sazrevanje;
  • otklanja se alternativna rodnost;
  • olakšana je zaštita, jer plodovi nisu zbijeni;
  • manja je pojava crvljivosti plodova;
  • veći sadržaj šećera, kiselina i vitamina;
  • plodovi su čvršći, i manje opadaju pred berbu.

Proređivanje se može obaviti hemijski, mehanički ili ručno. U zavisnosti od cilja, ova operacija se obavlja u različitim fazama cvetanja i porasta plodova. Rano proređivanje je rizično, jer može doći do pojave iznenadnih mrazeva, i da jednostavno ne bude dovoljno oplođenjih plodova. Ako je proređivanje rađeno sa ciljem poboljšanja kvaliteta ploda i uklanjanja oštećenih i nerazvijenih plodova, najbolje ga je obaviti nakon junskog samoregulativnog proređivanja.

JABUKA I KRUŠKA

Kod jabuke i kruške, najbolji efekat se postiže ako se proređivanje vrši četiri nedelje pre berbe. Na primer, kod sorte fudži su najkrupniji plodovi dobijeni kada su stabla ručno proređena sedam dana nakon punog cvetanja, uz dopunsko proređivanje 60 dana nakon punog cvetanja.

Najpouzdaniji metod za postizanje redovne rodnosti kod sorti sklonih alternativnom rađanju je ručno uklanjanje cvasti i cvetova. Pre svega, treba realno proceniti intenzitet cvetanja.

Ručno proređivanje nakon junskog opadanja se vrši da bi kvalitet ploda bio bolji, da bi se uklonili blizanci, odnosno spojeni plodovi, zakržljali plodovi, zaostali u rastu, i plodovi oštećeni od čađave krastavosti, pepelnice i štetočina. Kod sorti osetljivih na gorke pege, kao što su breburn, jonagold i gloster, treba voditi računa da se sa proredom ne pretera, jer su suviše krupni plodovi skloniji pojavi ovog oboljenja. Kod navedenih sorti nipošto ne bi trebalo dozvoliti da na bujnim letorastima obasjanim suncem ostanu pojedinačni plodovi, jer će biti veoma krupni, lošeg kvaliteta i skladišne sposobnosti.

Mehaničko proređivanje podrazumeva smanjenje broja cvetova upotrebom traktora i posebne priključne mašine. Ovaj vid proređivanja je ekološki, jer se ne upotrebljavaju hemijska sredstva. Žičani uređaji koji služe za proredu se koriste od faze zelene do crvene glavice. Kod ranije primene može doći do oštećenje drveta, a ako se okasni sa upotrebom, lako se mogu oštetiti plodovi. Često se kasnije mora napraviti i korekcija. Još neke od negativnih strana ovog načina proređivanja su što se zahvat obavlja u ranoj fazi vegetacije, nakon koje može doći do pojave kasnog prolećnog mraza. Takođe, mehaničko proređivanje je pogodno za upotrebu samo kod određenih uzgojnih oblika, te se zbog greške mogu razviti bolesti i na povređenim mestima naseliti različiti paraziti.

U praksi se najviše koristi hemijsko proređivanje plodova. U izboru preparata, doza i vremena tretiranja treba biti izuzetno oprezan. Cvetovi se mogu proređivati sredstvima za folijarnu prihranu, dok se višak malih plodova uklanja auksinima (hormonima rasta), citokininima (koji stimulišu deobu ćelija), kao i giberalinima i etilenom. Na efikasnost hemijskog proređivanja utiče više faktora, u prvom redu klimatski uslovi. Pojava oblačnosti nekoliko dana pre tretmana osigurava duže usvajanje sredstva nakon aplikacije. Temperature iznad 25 stepeni takođe pojačavaju učinak, kao i slabija ishrana azotom. Koliko će efikasan biti ovaj vid proređivanja zavisi i od sorte, starosti, bujnosti i oplodnje.

Ručno proređivanje poželjno je u mladim zasadima do četiri godine. Ipak, izvodljivo je i u starijim zasadima na manjim površinama, ali uz veliki utrošak ljudskog rada. Na većim površinama je ovo praktično nemoguće, a potpuno neisplativo. Ipak, treba imati u vidu da je ručno proređivanje zapravo najkvalitetniji način da se izvede ova operacija, jer se tako uklanjaju svi plodovi oštećeni od grada ili insekata, kao i zakržljali plodovi, a dobijamo mogućnost da zadržimo samo zdrave, lepe i krupne plodove. Obično se obavlja u fazi kada su plodovi veličine 8 do 10 milimetara. Kod jabučastih voćaka na jednom pupoljku najčešće se razvije pet-šest cvetova, pa tako i plodova, što za biljku predstavlja preveliko opterećenje. Obično se od toga ostavlja jedan, eventualno dva ploda, pod uslovom da imaju dovoljno prostora da se razviju, i da je mesto spoja sa stablom dovoljno čvrsto da podnese težinu.

KOŠTIČAVO VOĆE

Kod koštičavih voćaka kao što su breskve, šljive, trešnje i kajsije, takođe treba obaviti proređivanje, posebno jer su njihovi plodovi i sami po sebi sitniji. Na breskvama 15 do 20 dana nakon završetka cvetanja proređivanjem treba ostaviti 6 do 8 plodova po mešovitoj rodnoj grani, koja je najčešće rodno drvo kod ove voćne vrste. Razmak između njih treba da bude oko 15 cm, okvirno širina prosečne ljudske šake. Ovo je izuzetno važno imati na umu, jer je plod breskve težak, a rodne grančice tanke, pa se pod težinom veoma lako povijaju prema tlu, sudaraju i oštećuju, ukoliko se ostavi pregust raspored plodova. Šljiva, sa druge strane, ima sitnije i lakše plodove, pa je pogodan razman 8 do 9 cm.

Kod trešnje izuzetno visoka rodnost može umanjiti kvalitet plodova, pa se i ova potencijalna teškoća rešava proređivanjem. Osim toga, veliki udeo mase ploda trešnje zauzima koštica, a proređivanjem se ovaj odnos poboljšava u korist mesa. Ova mera se kod trešnje sprovodi kad je plod veličine oko 10 milimetara.

Dipl. inž. Radmila Koprivica, PSSS Mladenovac
Foto: Pixabay, http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs