Za ratare je prošla godina bila jedna od najtežih u proizvodnji, naročito jarih biljnih vrsta, zbog olujnog nevremena i grada, koji su u pojedinim atarima desetkovali rod. Na sve to, i cene merkantilne robe u otkupu, bile su izuzetno niske, naspram troškova ulaganja u proizvodnju.
Po rečima ratara Gorana Vukovića iz Šatrinaca, proizvodna godina u ratarstvu ostaće upamćena po štetama na usevima usled nepovoljnih vremenskih prilika, olujnog nevremena i grada, koji su umanjili prinose jarih biljnih vrsta, ali i po, kako navodi, izuzetno niskim cenama ratarskih kultura.
– Što se tiče mene lično izuzetno loše, a mislim da i moje kolege ne mogu ništa bolje da kažu na tu temu, jer imali smo mi u ovom kraju loše vremenske uslove, suncokret je oboren bio 50 do 70 posto, nije se mogao pokupiti, skinuta je u proseku jedna tona po jutru, imamo loše cene svih poljoprivrednih useva u odnosu na prošlu godinu. Ništa nije bilo bolje sa kukuruzom jer je bio oboren sa 40 do 50 posto. Imamo loš prinos i izuzetno loše cene – rekao je Goran.
I čuruški ratari proizvodnu godinu ocenjuju kao nepovoljnu za proizvodnju poljoprivrednih kultura.
– Dosta je podbacila ova godina, cene isto. Opet, naš atar je uhvatila elementarna nepogoda. Kako je ko imao sreće u ataru. Teško ćemo poslovati, biće valjda nula – rekao je Željko Labus iz Čuruga.
Ekipa RTV-a posetila je i poljoprivedno gazdinstvo Gorana Koldžića iz Subotišta. Goran kaže da će u proizvodnji ratarskih kultura poslovati sa gubicima.
– Ova godina je bila nezapamćena i što se tiče prinosa i cena i za mojih 60 i kusur godina nikada se nije desilo da u jednoj godini svi ratarski usevi budu u minusu – rekao je on.
Svesni toga da se sa primenom samo pune agrotehnike u proizvodnji poljoprivrednih kultura mogu postići visoki i stabilni prinosi, poljoprivrednici kažu da će u skladu sa ekonomskim mogućnostima nastojati da ne štede na upotrebi mineralnih đubriva i deklarisanih semena.
Izvor: RTV
Foto: Envato