Biološke specifičnosti živine u mnogome utiču na proteinske potrebe ovih gajenih životinja. U nizu specifičnih činioca, najvažniji uticaj imaju vrste i hibridi, a potom pravac proizvodnje i uzrast.

Veliki broj faktora uslovljava i složenije analize na osnovu kojih se donose preporuke. U uslovima ambijentalne temperature (18 do 24 stepena) menja se obim konzumiranja suve materije, pa je potrebna i promena sadržaja proteina u obroku. Proizvođači komercijalnih hibrida živine po pravilu daju i posebne preporuke koje se odnose na većinu grupa hranljivih materija počev od proteina pa do mineralno-vitaminskih smeša.

Za razliku od nekih drugih vrsta gajenih životinja, kod živine se znatno veći problem javlja u vezi sa biološkom vrednošću nego sa ukupnim učešćem proteina u hranivima. U praktičnim uslovima najčešće se lako omogući potrebno učešće proteina u smeši, odnosno obroku. Problem se javlja kad treba obezbediti sve neophodne aminokiseline za produkciju standarnih proteina. Kao i sisari (preživari i svinje) tako i živina ima ograničenu mogućnost sinteze pojedinih aminokiselina u organizmu. One predstavljaju esencijalne aminokiseline i moraju se obezbediti u količini neophodnoj za zadovoljenje potrebe organizma. Jedan deo ovakvih aminokiselina uopšte se ne sintetišu u organizmu gde se ubrajaju lizin, metionin, fenilalanin, triptofan i treonin, a druge u meri koja nije dovoljna za zadovoljenje potreba i tu spadaju leucin, valin, arginin,histidin, glicin, prolin i izoleucin.

Za razliku od njih, neesencijalne aminokiseline mogu da se sintetišu u organizmu. Postoji i grupa aminokiselina koje mogu da se sintetišu od esencijalnih aminokiselina. Kao primer može se predstaviti produkcija cisteina i tirozina od esencijalnih metionina i fenilalanina.

Brojne su posledice deficita proteina u ishrani živine, ali se posledično sve manifestuju kroz vidno opadanje proizvodnje, bilo da se radi o nosivosti, odnosno drugih parametara u procesu proizvodnje jaja ili se s druge strane radi o depresiji prirasta u tovu brojlerskih pilića. Upravo ovako izražene pojave posledica su prevashodno nedostatka određenih aminokiselina. Neosporno je da i nedovoljna količina proteina ima takođe uticaj na slabe proizvodne rezultate. Važno je ipak imati u vidu da se javljaju određeni karakteristični simptomi nedostataka aminokiselina u ishrani živine. Najizraženiji su poremećaji u razvoju perja, brojne patološke promene boje perja, kao i nastanak dermatitisa.

Izvor: dipl. inž. Dragoljub Krajnović, PSSS Mladenovac

Foto: Pixabay, Free Images