Prževalski je poslednja rasa divljih konja na svetu. Za razliku od američkih mustanga i australijskih brambija, koji su nastali oslobađanjem pitomih konja, prževalski nikada nije bio pripitomljen.
U klasifikaciji ga smatraju ne rasom, već podvrstom konja: Equus ferus przevalskii.
Rasa je dobila ime po ruskom istraživaču, N.M.Prževalskom, koji je prvi put opisao divlje konje koji lutaju stepama Mongolije.
Nekada su velika krda ovih konja živela u blizini granice Mongolije i Kine. Posle 1969. godine više se nije mogao pronaći nijedan primerak prežvalskog konja u divljini. Preko 30 godina se smatralo da je rasa istrebljena. Ipak, u zoološkim vrtovima u Evropi je ostalo dvanaest grla, tako da je rasa sačuvana. Populacija konja je rasla. Godine 1992. šesnaest konja pušteno je u divljinu, na svoje prirodno stanište. U toku narednih dvadeset godina, prževalski je naseljen u dva nacionalna parka u Mongoliji i na obodu pustinje Gobi.
Danas ima oko 1.500 primeraka prževalskog na čitavom svetu, od toga 250 živi u divljini. Ima status ugrožene rase. Pored gubitka genetskog diverziteta, problem opstanka rase je i posledica lova, uništavanja životnog staništa i sve većeg isušivanja prirodnih izvora.
Prževalski konj ima snažno, kratko i mišićavo telo. Sitniji je od domaćih konja: visok je 122-142 cm u grebenu, a teži do 340 kg. Ima smeđu dlaku, beo trbuh i belu njušku i crne noge. Griva je crna i stoji uspravno, kao u zebre. Ima crnu prugu duž kičme, celom dužinom leđa. Ova pruga je karakteristična odlika primitivnih rasa. Svi konji kulašaste boje, dakle boje prževalskog, nose i gen za primitivnu prugu na leđima.
Izvor: Angelina Meringer/veterina.info
Foto: Pixabay
