Pšenica se oporavlja od naglih promena vremena

14

Stanje pšenice na severu Banata je zadovoljavajuće. Temperaturna kolebanja nisu u velikoj meri oštetila žito, koje se u međuvremenu već oporavilo od naglih vremenskih promena. Ratari bi trebalo u narednom periodu da obiđu parcele usled pojave glodara i određenih biljnih bolesti.

Pšenica na području severnog Banata se oporavila od veoma niskih temperatura tokom marta i trenutno stanje je zadovoljavajuće. Vegetacija kasni desetak dana, a pojava korova i bolesti još uvek nije primećena u većem obimu. Obilnija kiša bila bi poželjna u narednom periodu, jer je pšenica u fazi vlatanja i početka formiranja stabla.

– ‘Kolebljive su nam zime, imamo u januaru 20 stepeni iznad nule, pa onda u martu minus pet stepeni, a potom imamo i golomrazice nakon toplog vremena neuobičajenog za zimu. Ne možemo da predvidimo. Imali smo malo bujniji porast tokom zime, pa su potom izgoreli krajevi pšenice, ali se ona lepo oporavila, pogotovo ako joj blagovremeno date dovoljno hraniva. Veoma sam zadovoljan trenutnim stanjem – kaže Vladimir Krstonošić, poljoprivrednik iz Kikinde.

Dosadašnje padavine održavaju odličnu zalihu vlage u dubljim slojevima, ali i optimalnu vlažnost u setvenom sloju obradivog zemljišta. Protekli period bio je pogodan za pojavu biljnih bolesti, pa su na pšenici primetni simptomi sive pegavosti lista, pepelnice žita i rđe.

– Sada bi trebalo da proizvođači obrate pažnju na svoje useve i vide u kakvom su stanju, da li ima štetočina i da li možda još neki put treba obići parcele i uočiti stanje sa glodarima ili korova, kako bi se uklonili u ranoj fazi. Takođe, treba obratiti pažnju na pojavu bolesti koja ove godine kasni jer uslovi nisu bili povoljni za vegetaciju pšenice, pa ni pojavu korova i bolesti – poručuje Robert Nemeš sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Bez obzira na veoma nestabilno vreme u prethodnih nekoliko godina, kikindski poljoprivrednici promenili su pristup, ali i način setve, što je dalo određene rezultate.

– Prateći vremensku situaciju ranijih godina, ali i savete stručnjaka, već godinama ne radim tako što obavim đubrenje pre osnovne obrade, a onda prihrana na proleće, već trećinu azota bacim odmah pre zasnivanja proizvodnje. To radim jer imamo blage zime, pšenica napreduje i tokom zime, ali nema odakle da se hrani – kaže Krstonošić.

Na području Kikinde pšenicom je jesenas zasejano oko 15.000 hektara, što je u okvirima višegodišnjeg proseka.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay


reklama