Sve duži toplotni talasi i temperature koje tokom leta u Srbiji neretko prelaze 40 stepeni ponovo su otvorili pitanje bezbednosti radnika na otvorenom. U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmatra se mogućnost da postojeće smernice za rad na visokim temperaturama ubuduće postanu zakonski obavezujuće.
Ova tema posebno je značajna za poljoprivredu, gde se najveći deo sezonskih poslova obavlja upravo tokom najtoplijeg dela godine. Žetva strnih žita, berba maline, kupine, borovnice, šljive, kajsije, breskve, povrća, kao i brojni radovi u vinogradima i voćnjacima, često zahtevaju višesatni boravak na otvorenom.
Ministarstvo je još 2013. godine objavilo prve smernice za bezbedan i zdrav rad pri visokim temperaturama, a one su prošle godine revidirane kako bi odgovorile na sve izraženije klimatske ekstreme.
Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu navela je da je cilj smernica da pomognu poslodavcima i zaposlenima da organizuju posao na način koji će umanjiti rizik od posledica visokih temperatura.
– Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Na spoljne temperature ne može da utiče, ali može da organizuje posao tako da se težak fizički rad ne obavlja u najtoplijem delu dana, da se zaposleni češće smenjuju i imaju redovne pauze – istakla je Božićeva.
Poljoprivreda među najugroženijim delatnostima
Među delatnostima koje su najviše izložene riziku nalaze se upravo poljoprivreda, građevinarstvo, komunalne službe, hitne službe i radovi na dalekovodima.
U poljoprivredi je problem dodatno izražen jer se mnogi poslovi ne mogu u potpunosti odložiti. Žetva žitarica često zavisi od optimalne vlage zrna i vremenskih prilika, dok se berba voća i povrća mora obaviti u kratkom roku kako bi se sačuvao kvalitet proizvoda. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se, kada god je moguće, rad organizuje u ranim jutarnjim ili večernjim časovima.
Preporuka Vlade Srbije da se od 11 do 16 časova izbegavaju teški fizički poslovi na otvorenom i dalje je na snazi, iako njena primena u poljoprivredi često predstavlja veliki izazov.
Šta poslodavci treba da obezbede?
Prema smernicama Ministarstva, poslodavci bi trebalo da:
- organizuju rad tako da se najteži fizički poslovi obavljaju u hladnijem delu dana;
- obezbede češće pauze i rotaciju radnika;
- omoguće pristup rashlađenoj vodi za piće;
- obezbede prostor za odmor u hladu ili rashlađenoj prostoriji;
- upoznaju radnike sa simptomima toplotnog stresa i toplotnog udara.
Posebnu pažnju treba posvetiti sezonskim radnicima, koji često rade intenzivnim tempom kako bi posao bio završen u kratkom vremenskom periodu.
Prepoznati prve simptome
Visoke temperature mogu izazvati iscrpljenost, dehidraciju i toplotni udar. Prvi simptomi su glavobolja, vrtoglavica, mučnina, izražen umor, grčevi u mišićima i konfuzija.
Ukoliko se sumnja na toplotni udar, neophodno je odmah pozvati Hitnu pomoć, jer u tom stadijumu obične mere prve pomoći više nisu dovoljne.
Moguće zakonske izmene
U Ministarstvu za rad potvrđuju da se vodi dijalog sa predstavnicima poslodavaca, reprezentativnih sindikata i stručne javnosti o tome da smernice za rad na visokim temperaturama postanu obavezne.
Takvo rešenje moglo bi da donese jasnije obaveze poslodavcima, ali i veću zaštitu zaposlenima u sektorima koji najveći deo radnog vremena provode na otvorenom, među kojima je poljoprivreda jedna od najizloženijih posledicama klimatskih promena i sve učestalijih ekstremnih vrućina.
Foto: rawpixel.com on Magnific; wirestock on Magnific; Oleksandr Ryzhkov on Magnific