Po završetku berbe i skladištenja ili prodaje plodova, sezona za voćare još nije završena. U ovom periodu potrebno je obaviti određene operacije u voćnjaku koje imaju za cilj pripremu biljke za predstojeću zimu i smanjenje infekcionog potencijala prezimljujućih bolesti i štetočina za narednu proizvodnu godinu.
Sa hladnim vremenom biljke bi trebalo da zaustave rast, povuku stvorene hranljive materije u koren, uspore protok biljnih sokova i odbace lišće. Međutim, nekih godina, zbog duge i tople jeseni, takozvanog „miholjskog leta“, biljke jednostavno ne prepoznaju „vreme“ za zimsko mirovanje. Tada može doći do ponovnog kretanja vegetacije, što je veoma štetno, pogotovo ako nastupi nagli pad temperature i zahlađenja. Tada dolazi do izmrzavanja nabubrelih pupoljaka, pucanja kore, smrzavanja debla…
Kako do ovih pojava ne bi dolazilo, trebalo bi izbegavati kasnu prihranu đubrivima na bazi azota kao i folijarnim azotnim đubrivima koja bi dovela do velike bujnosti kod biljke.
Posle opadanja lista ili početkom zimskog mirovanja potrebno je obaviti đubrenje i obradu zemljišta u voćnjacima.
Prvo se izvrši đubrenje organskim i kompleksnim mineralnim đubrivima sa povećanim sadržajem fosfora i kalijima pa osnovna obrada, a sve u cilju spuštanja đubriva do zone korenovog sistema kod voća. Obrada zemljišta u voćnjaku se može vršiti raznim mašinama – tanjiračama, frezama, rotacionim drljačama, ali je obrada tilerima ili podrivačima u našim uslovima u poslednje vreme pokazala niz vrlo bitnih prednosti.
Još jedna mera za zaštitu od niskih temperatura tokom zime je krečenje stabala kod voća. Naši proizvođači misle da se to radi samo u proleće i da je krečenje u jesen, gubitak vremena i para jer će naneti kreč sa stabla sprati voda i sneg, ali to je velika zabluda. Naime, ako se nešto i spere tokom zime, može se ponovo premazati. Bitno je da stabla proleće dočekaju okrečena i bela. Uloga krečenja nije borba protiv insekata, već da u rano proleće odbije sunčevu svetlost i toplotu, jer smo svi svedoci da tada dolazi do čestih dnevnih promena u temperaturi vazduha, temperaturnih razlika između dana i noći. Kad se voćka zagreje, ona „kreće“, a to može za nju biti pogubno ako naglo zahladni. Jer, tada kroz voćku krenu „sokovi“, pa zbog naglog zahlađenja može doći do „mrazopuca“ (uzdužno pucanje kore). Krečenjem stabla pomeramo kretanje voća u proleće pa izbegavamo štete na stablu i pupoljcima usled pojave ranih prolećnih mrazeva i naglih temperaturnih kolebanja.
Jesenje prskanje voća sredstvima na bazi bakra trebalo bi obaviti posle berbe, kad počne opadanje lista. Utrošak vode po hektaru trebalo bi da je 600 litara za vinograde i 1200-1500 l za voćnjake. Ova povećana količina vode je potrebna, kako bi što bolje okupali voćke, odnosno pokrili sve delove biljaka i na taj način obezbedili što bolje i efikasnije delovanje bakarnih preparata. Trebalo bi voditi računa da se prskanje izvede po što stabilnijem vremenu – bez vetra ili eventualno po slabom vetru, kao i da temperatura vazduha u vreme prskanja nije manja od 10 stepeni.
Izvor: dipl. inž. Srđan Stanojlović, PSSS Valjevo
