Vaskrs je najveći i najradosniji hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj hrišćanstva: „A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša“, odnosno sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz verovanja u vaskrsenje. Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje.
Dakle, Vaskrs je vrhunac hrišćanske Crkvene godine, praznik nad praznicima, najradosniji dan za svakog vernika. Vaskrs nazivaju i Pasha, po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život.
Kako je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, tako se i ovaj praznik datumski pomera, ali uvek pada u nedelju. Tačnije, to uvek bude prva nedelja posle punog meseca iza prolećne ravnodnevice, tako da se praznik pomera u intervalu od pet sedmica. Najranije može da bude 4. aprila (po gregorijanskom kalendaru), a najkasnije 8. maja.
Cela nedelja po Vaskrsu naziva se „Svetla nedelja“, a crkvene pesme koje se tada pevaju su pune radosti i veselja, pa čak i pri tužnim prilikama, ako se tada zadese.
Za Vaskrs se vezuju neki od najlepših i najradosnijih hrišćanskih običaja, koji su toliko omiljeni, da su se zadržali čak i u gradovima. U pitanju je, naravno, farbanje jaja. Vredne domaćice po ustaljenoj tradiciji farbaju jaja na Veliki petak, dan kada se, inače, ništa drugo i ne radi, i kada su sve misli upućene na čin strašnog stradanja na Golgoti.
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo svete vodice koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko majke, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se „čuvarkuća“. Pre farbanja jaja se mogu „šarati“. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X.V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Ovaj običaj nosi lepu simboliku, i vezuje se za dar Marije Magdalene Mironosice caru Tiberiju, kada je posetila Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je caru poklonila crveno jaje, i pozdravila ga rečima: „Hristos Voskrese“, što se zadržalo kao tradicija.
Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja, i zbog toga je prvo jaje, Čuvarkuća, uvek crveno.
Na Vaskršnji dan, nakon jutarnje liturgije, na sto se postavlja činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi neživo, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao.
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji.
Izvor: Srpska pravoslavna crkva, SPC Osnabrueck
Foto: Pixabay
