Produktivnost zasejanih detelinsko-travnih smeša (DTS) značajno zavisi od intenziteta đubrenja. Kad se DTS zasejava na oraničnom zemljištu, trebalo bi je đubriti kao i oraničnu kulturu.

Detelinsko-travne smese (DTS) sastavljene su od trava i detelina čija je prvenstvena namena ishrana preživara. Ove smeše imaju celi niz prednosti u poređenju sa gajenjem čistih kultura trava i detelina. Istraživanja pokazuju da DTS daje 20% veći prinos SM (suve materije) nego čiste kulture, a visina prinosa je manje podložna variranju, posebno ako se radi o smešama sa većim brojem komponenti. Detelinsko-travne smeše manje poležu i lakše se kose, a isto tako najčešće daju krmu boljeg kvaliteta, dobro energetski izbalansiranu i bolje probavljivosti u poređenju s čistim kulturama trava i detelina. Uz korišćenje u zelenom stanju, pogodne su i za siliranje, spremanje senaže i sena.

Osim što je DTS jeftina i kvalitetna hrana domaćim životinjama, ona ima veliki broj povoljnih svojstava. Svojim razgranatim korenom štiti zemljište od erozije, a gusta nadzemna masa stvara pokrov koji guši korove na gajenoj površini. Korenje različitih trava i detelina u smeši raste na različitim dubinama tako da dolazi do boljeg i dubljeg provetravanja zemljišta težeg mehaničkog sastava i popravljanja vodno-vazdušnog režima.

DTS je poželjno uvrstiti u plodored. Budući da različite trave i deteline imaju različite potrebe u hranivima, tu je DTS u prednosti jer su pojedine njegove komponente u stanju da iskoriste teže pristupačna hraniva, a zbog boljeg korištenja hraniva njihovo ispiranje u dublje slojeve je svedeno na minimum kao i gubitak vlage iz zemljišta.

DTS stvara pokrov koji guši korove na gajenoj površini tako da je odlična predkultura za sve ostale kulture i poželjno je da se uvrsti u plodored. Najpovoljnije vreme setve je druga polovina avgusta do septembra, izuzev na površinama koje će veći deo zime biti pod vodom i tada je bolje odabrati prolećni rok setve.

Produktivnost zasejanih detelinsko-travnih smeša značajno zavisi od intenziteta đubrenja. Kad se DTS zasejava na oraničnom zemljištu, trebalo je đubriiti kao i oraničnu kulturu. Najtačnije preporuke o količini koja je potrebno primeniti u osnovnoj i predsetvenoj pripremi zemljišta moguće je dati tek na osnovu rezultata analize. Ali, okvirno, đubrenjem bi trebalo osigurati 50-60 kg/ha N, 100-120 kg/ha P2O5, 150-180kg/ha K2O.

Đubrenje u vegetaciji kod DTS s većim udelom trava potrebno je obaviti iza svakog otkosa sa po 30-50 kg N jer azot podstiče rast visokih trava koje čine osnovu krme, dok se visoki prinosi i dobra kvaliteta krme kod DTS sa visokim udelom detelina postiže i uz smanjenje đubrenja ili uz potpuno izostavljanje đubrenje azotnim đubrivima iza otkosa. Đubrenje koja se nikako ne bi trebala izostaviti je primjena 50-70 kg/ha P2O5 i K20 rano u jesen u obliku kompleksnih NPK đubriva sa manjim udelom azota.

U prvom delu vegetacije preporučuje se đubrenje većom količinom azotnih đubriva, a u drugom, letnom delu primenjuje se manja količina đubriva jer je zbog suše i visokih letnjih temperatura učinak đubrenja umanjen.

Orijentaciono, đubrenje DTS pre setve trebalo bi da se sastoji od osnovnog đubrenja u kojoj se može primeniti 400-500 kg/ha NPK 10:20:30 i predsetveno đubrenje u kojoj se može primeniti NPK 15:15:15 ili 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha. Početkom vegetacije iduće godine, čim to dozvole vremenski uslovi, potrebno je primeniti 100 – 200 kg/ha KAN-a ili AN-a.

Zbog čega je značajno rano jesenje đubrenje?

Važno je istaknuti da je u rano jesenjem periodu potrebno primeniti NPK formulacije s naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma. U ovom periodu se može primeniti 300-400 kg/ha NPK 7:20:30. Ovo đubrenje je značajno radi stvaranja veće koncentracije sokova u korenu i kruni korena što sprečava smrzavanje biljke, a isto tako utiče na stvaranje što većeg broja skraćenih izbojaka kako bi trava u zimu ušla što gušća i u što boljoj kondiciji.

Ukoliko su DTS zasnovane na lakim zemljištima, postoji opasnost da će doći do odnošenja ili ispiranja hraniva, stoga se preporučuje đubrenje rano u proleće.

Izvor: dipl. inž. Nada Lazović – Đoković, PSSS Vranje

Foto: Pixabay