Kada govorimo o izboru sorte paprike, treba imati u vidu da je ova povrtarska kultura veoma raznovrsna, pa tako možemo naći veliki broj sorti različitog kvaliteta ploda, krupnoće, oblika i namene. Oplemenjivačkim radom na paprici u našoj zemlji stvorene su: babure (Anita, Atina, Vranjska, Novosadska bela babura), kao i sorte za spravljanje ajvara (Amfora, Una), paradajz paprika (Novosađanka), i mnoge druge.
Pre rasađivanja moramo pre svega odrediti pogodno zemljište za ovu vrstu, a to pre svega znači plodno, rastresito, strukturno zemljište, poput aluvijuma i černozema. Dobri predusevi za papriku su jednogodišnje leguminoze, strna žita i trave, a loši tikve, krastavac, bostan, kao i druge biljke iz porodice Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, patlidžan i duvan), zbog velikog broja zajedničkih štetočina i bolesti, koje mogu opstati u zemljištu i na biljnim ostacima, i ugroziti rasad. Na parceli gde je gajen neki od nepoželjnih preduseva papriku je dozvoljeno saditi tek nakon 4-5 godina, a u međuvremenu se zemljište oporavlja mirovanjem, ili sadnjom nekog od prihvatljivih biljaka preduseva.
Neophodno je da rasad bude „okaljen“, što podrazumeva da se sedam dana pre sadnje smanji broj zalivanja, a poveća zalivna norma (što će provocirati razvoj korena), intenzivnije provetrava zasad, a ukoliko vreme to dozvoli, folija potpuno uklanja. Cilj je da se rasad, poreklom iz plastenika ili staklenika što bolje „privikne“ na uslove spoljne sredine. Kvalitetan rasad treba da ima 6-8 dobro razvijenih listova, visinu 15-25 cm i dobro razvijen koren. Idealno vreme za rasađivanje je kada srednje dnevne temperature dostignu 15 i više stepeni, bez velikih variranja. U našem području je to obično oko sredine maja meseca. Ukoliko se paprika prerano posadi, koren će se slabo razvijati u prehladnom zemljištu, što će rezultirati sporijim rastom i razvojem, žutilom lišća i opštom slabošću. Sa druge strane, ne treba ni okasniti, jer se smanjuje period vegetacije, pa sorte koje se beru crvene ne stignu da dozre, a kasna sadnja nije dobra ni zbog smanjene količine vode, što negativno utiče na prijem biljčica.
Paprika se može saditi mašinski ili ručno, a razmak sadnje je 50-60 cm x 20 cm. Dubina sadnje je 5-6 cm, dakle sadi se do kotiledona ili malo dublje. Izuzetno je bitno postići ravnomeran raspored, kako bi biljke imale dovoljan hranidbeni prostor, a opet, postigne gustinu koja je komercijalno isplativa, što iznosi nekih 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru. Rasađivanje se obavlja po „tihom“, suvom i oblačnom vremenu, rano ujutru ili kasno popodne.
Naravno, moramo voditi računa i o vazdušno-vodnom režimu zemljišta. Zemljište mora biti dovoljno vlažno, ali opet, ne suviše, jer višak vlage rezultira žutilom, opadanjem listova, a biljka postaje sklonija oboljenjima. U slučaju da je zemljište suvo, preporučuje se navodnjavanje u količini 20-30 l/m2 , a nakon dan-dva, kada se prosuši, treba pristupiti sadnji. Ukoliko je zemljište pred sadnju bilo optimalne vlažnosti, dovoljno je nakon sadnje zaliti papriku sa 10 l/m2, a za vreme toplog vremena istu zalivnu normu ponoviti 2-3 puta. Za 5-7 dana se vrši kontrola useva, popunjavanje praznik mesta, i još jedno zalivanje.
U zasadu paprike zemljište treba održavati kultiviranjem. Ova mera potpomaže uništavanje korova, razbijanje pokorice i obogaćivanje zemljišta kiseonikom. Prvo kultiviranje treba obaviti dve nedelje nakon rasađivanja. Ovu meru je obavezno izvršiti posle svakog navodnjavanja ili jače kiše. Dubina prva dva kultiviranja treba da bude 3-5 cm, a nakon toga, dubina se povećava na 5-7 cm. Osim kultiviranja, papriku je neophodno povremeno okopavati, što je posebno značajno za rastresitost zemljišta u zoni korenovog vrata, s obzirom na to da se kultivatorom ne može prići toliko blizu, zbog oštećivanja same biljke. U toku vegetacije treba obaviti 2-3 okopavanja, na dubini 5–7 cm, a prvo se vrši kad i prvo kultiviranje.
Paprika se obično dva puta prihranjuje, prvi put posle prijema biljaka, 2-3 nedelje nakon sadnje, sa ¼ od ukupne količine đubriva. Drugo prihranjivanje obavlja se u fazi punog cvetanja i zametanja plodova. Nakon svakog prihranjivanja, neophodno je navodnjavanje, kao i kultiviranje i okopavanje, da bi azot dospeo u zonu dostupnosti biljaka. Tokom vegetacije kod paprike se može obaviti i folijarna prihrana u cilju obezbeđenja boljeg porasta i zdravstvenog stanja biljaka, dodavanjem različitih folijarnih đubriva sa makro i mikroelementima.
Foto: Pexels, Pixabay, AgroTV