Pri podizanju zasada dunje trebalo bi voditi računa o pravilnom kombinovanju sorti prema odnosima oplođenja.

Pri podizanju zasada u kome će biti samooplodne sorte može se posaditi samo jedna sorta. Nasuprot tome, u voćnjacima u kojima će se gajiti samobesplodne i delimično samooplodne sorte, potrebno je izabrati sorte prema odnosima oplođenja.

To je jedan od neophodnih uslova rodnosti voćaka, pa i dunje.

Sorte oprašivači trebalo bi da se odlikuju sledećim osobinama:
– da su dobro prilagođene uslovima sredine
– da ispoljavaju što bolju polnu podudarnost sa glavnim sortama i time obezbeđuju što obilnije prinose
– da imaju dobru klijavost polena
– da im se vreme cvetanja što potpunije podudara
– da im plodovi imaju što bolji kvalitet
– da im se dugovečnosti približno podudaraju sa glavnim sortama

Ako želite da gajite sorte koje se odlikuju velikom vrednošću po kvalitetu plodova i mogu se smatrati glavnim, a dobro se međusobno oplođuju, tada se one smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova (uvek sa parnim brojem redova). Pri normalnom razvitku dunje, to je udaljenost koja obezbeđuje uspešno međusobno oprašivanje. U slučaju da pojedine sorte želite da gajite u malim razmerama, pretežno kao oprašivače, tada se može izvršiti različit raspored ovih oprašivača u voćnjacima.

Tako se, na primer, vranjska dunja, zbog relativno lošijeg kvaliteta ploda, koristi kao oprašivač za leskovačku dunju (delimično samooplodna, slaba klijavost polena) sa svega 10-15%, odnosno sa po jednim stablom na svakih 10-15 stabala.

Trebalo bi izbegavati raspored po kojem bi u svakom redu bile po dve sorte, jer bi to kvarilo izgled i imalo niz drugih nepovoljnih posledica na organizaciju rada i ujednačenje agrotehničkih mera koji se u zasadu moraju primenjivati. Takav raspored se izbegava naročito u velikim voćnjacima.

Izvor: dipl. inž. Ivana Gligorijević, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay